Одржана трибина „ТИТО и МИ“ у оквиру Зелене дебате

25/05/2017

У оквиру циклуса Зеленa дебатa, трибина „ТИТО и МИ“, одржана  је у  четвртак, 25. маја у Клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и модератор је Данило Копривица, а на трибини су осим аутора говорили и проф. др Уранија Козмидис Лубурић, проф. др Срђан Шљукић – социолог и Јованка Чолак – посланица у Скупштини АП Војводине.

Зелена дебата је форма сусретања стручне и упућене лаичке јавности, институционалних и ванинституционалних заинтересованих страна, на теме из области културе урбаног живљења.

На овој дебати тежило се реалном представљању времена владавине Јоипа Броза Тита. Истакнуте су предности и мане, али је наглашено и то да се тај део наше историје не може посматрати толико црно-бело као што га многи настоје представити.

Анализирана су нека од питања из анкете која је дата омладини, као и одговори који су дати. Питања су се тицала култа личности и политичких митова, тога ко је био Јосип Броз Тито и која права се сматрају данас најзначајнијим.

Резултати анкете показују да су култ личности и политички митови углавном оправдани ако доносе друштвено корисне резултате. Шездесет шест посто испитаника млађе популације Јосипа Броза Тита сматра великим лидером велике земље. Најзначајнијим правом данашњице сматра се право на рад и на пристојан живот од истог.

Проф. др Уранија Козмидис Лубурић посебно је истакла да у данашњем времену ауторитети више не постоје ни у једној друштвеној сфери. Управо ова констатација битно разликује садашњост од временског раздобља о којем је реч на дебати.

Проф. др Срђан Шљукић – социолог, приближио је пристутнима термине као што су култ личности и политички мит. Истакао је митове који су се и дан данас одржали у нашој култури као што су косовски, право Запада да свему суди без употребе силе и митови у вези са комунистичким временима.

Јованка Чолак – посланица у Скупштини АП Војводине и ауторка књиге „Моја тетка Јованка Броз и ја, оно што су други прећутали али нису знали” истакла је неке занимљивости тога доба као и невеселу чињеницу да је након Титове смрти Јованка Броз потпуно заборављена.

Дебатом је ублажен велики број крајности којима се стреми када је реч о Титу и друштву тог доба. Евидентно је да време његове владавине носи лепа, али и веома горка сећања. Наш задатак данас је да објективно сагледамо предности и мане тог времена и да извучемо поруку за бољу будућност.

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања