Одржана трибина „Руска сенка над Србијом кроз историју и данас”

query_builder

Трибина „Руска сенка над Србијом кроз историју и данас” историчара мср Срђана Граовца, одржана је у понедељак 24.априла у клубу „Трибина младих” Културног центра Новог Сада.

На самом почетку, Граовац је подсетио да је падом Цариграда (1453), као духовног и религијског центра православног хришћанства, као и његовим претварањем у престоницу Османског царства, Истанбул представљао опасност по православну цивилизацију да остане без центра своје животне енергије.

-Међутим, испоставило се да то неће бити тако. Центар православља је нашао своје ново место. Са обале Босфора преселио се на обалу реке Москве где су столовали руски цареви који ће на себе преузети улогу бранилаца православља, а Москва ће поносито понети назив трећег Рима – рекао је Граовац.

Граовац је подсетио на прве контакте између Србије и Русије који датирају још од средњег века и махом су се односили на културну и духовну сарадњу.

– У прошлости, руски владари су били велики заштитници на које су се православни балкански народи ослањали како би остварили своје најважније националне задатке: ослобођење и стварање сопствених независних држава. Срби су били један од тих народа који су успоставили веома интезивне и плодоносне политичке и културне односе са овом великом силом, а они се одржавају и данас – констатовао је Граовац.

Аутор је, затим, изнео две занимљивости из тог периода: Растко Немањић, син великог жупана Стефана Немање, када је желео да се замонаши на Светој Гори, скривао се у руском манастиру Пантелејмону од потере коју је за њим послао његов отац како би га одвратио од те идеје. Растко се, међутим , замонашио и добио име Свети Сава. Постао је тако наш највећи светитељ. Од 17. века, у Русији се почео ширити култ Светог Саве. Друга занимљивост је везана за Ивана IV Грозног – један од највећих руских царева српског је порекла. Наиме, његова баба по мајци је из угледне породице Јакшић која је у Аустроугарској добила титулу барона.

Током 18. века, Русија је постала присутнија у политици Европе. Петар Први Романов је тада био на власти. У свести свог народа представљао је оца нације.

-Имао је модерну визију европске Русије. Престоницу из Москве преселио је у новоизграђени Санкт Петерсбург. Његова идеја је била да Русија добије модеран прозор ка Европи, да стане раме уз раме с најразвијенијим европским земљама – додао је Граовац.

За време власти Петра Великог, осетила се све већа присутност Русије на Балкану. На ове просторе стижу руске књиге. Захваљујући руској помоћи, српски народ је успешно окончао националну револуцију која је резултирала стварањем модерне, слободне националне државе у 19. веку и то после вишевековног турског ропства. Године 1829, Једренским миром, који долази као последица победе Русије над Турском, Србији је потврђена аутономија и она је постала званична аутономна кнежевина под влашћу Милоша Обреновића.

Граовац је посебно нагласио да српски народ никада не би смео да заборави велику руску помоћ током борбе за независност, али ни улогу Светог Цара Николаја Другог који је први стао уз Србију 1914. године после атентата у Сарајеву. Не бисмо смели да заборавимо, сматра такође Граовац, ни сву материјалну, духовну и културну подршку коју вековима добијамо од Русије.

Период српско-руских најлошијих међудржавних односа, у највећој мери се поклапао са завођењем комунистичке диктатуре у Русији и потоњим формирањем Совјетског Савеза. У том периоду, Краљевина Југославија готово да није имала никакве везе са званичном Москвом. То непријатељство, међутим, није било последица мржње према Русији и њеном народу, већ према онима који су ту државу претворили у безбожничку творевину, прожету стидом према сопственој прошлости.

После завршетка Хладног рата и пропасти комунизма, СССР се распао, а Русија је поново преузела своју историјску улогу заштитника словенских и православних народа. Међутим, 90 – тих година 20. века, Јељцинова Русија није могла помоћи ни себи, а ни Југославији  којој је тада помоћ била преко потребна. Запад је окарактерисао СФРЈ као савезника Русије. Држава се распала, што је кулминирало НАТО агресијом на Србију 24. марта 1999. године.

Почетком трећег миленијума, на чело Русије долази Владимир Владимирович Путин који је Русију дигао на ноге, економски је опоравио и довео до њеног националног и духовног препорода.

– Наши интереси данас се у доброј мери поклапају са руским интересима. Косово и Метохија и Република Српска имају апсолутну подршку Русије. Колико је битно да Русија не буде на коленима, толико је битно да игра улогу важног фактора на овим просторима. Мени је драго што је њено присуство на овим просторима све веће, јер то значи да ће наш положај бити сигурно бољи- закључио је Граовац на крају трибине.

Остави коментар

comment
Ваша имејл адреса неће бити јасно објављена. Поља која су обавезна обележена су са *
account_circle
email
language