Oдржана трибина „Руска национална идеја 1914.”, аутора Саше Марковића

30/05/2017

Tрибина „Руска национална идеја 1914.” одржана je у уторак 30. маја у Клубу „Трибина младих” Културног центра Новог Сада, aуторa и предавачa професора доктора Саше Марковића, историчара.
Тема руске националне идеје јесте тема са великим медијским призвуком, али ипак недовољно истражена. То је прича у којој изостаје дубока национална утемељеност и која је у првом реду медијски веома стереотипна. Свакако је дубоко повезана са оним што настаје у 21. веку.

Суочена са изазовима модерних идеја, руска друштвена мисао, у којој је доминирао конзервативни карактер трагала је за модалитетом свог израза. Под утицајем либеларних идеја, најпре су руски мислиоци негирали да постојећи руски идентитет може да опстане без утицаја из Западне Европе.
Одговор на ову негацију било је формирање идеологије самодржавља која је била заснована на традицији органске повезаности и оданости народа цару и цркви. Из ових основа настала су два становишта или учења, један подржава западно-цивилизацијске вредности, а други негује аутохтону руску мисао. Подела на западњаке и славенофиле и њихове међусобне оптужбе гурали су руску друштвену мисао у пропаст. Излаз се налазио у покушају помирења ових различитих погледа на свет.
Одатле је настала идеја о Русији која је демократски оријентисана, али и верна свом цару, хришћанству и словенским народима. Ова идеја утицала је на руски национални израз.
Империјални сукоб интереса великих сила и егоизам национализама, у овом тумачењу елиминисан је руским месијанством, односно, јединим правим путем који води према вредностима које је неговао Богочовек – Исус Христ.

Непосредно пред „Велики ратˮ, руска друштвена идеја је нудила излаз за све националистичке проблеме, а за главног кривца у јачању антагонизама у светским односима је прогласила немачки национализам и милитаризам.
Сукоб „крстаˮ и „мачаˮ, метафорични је израз који су понудили руски интелектуалци, а који се односио на сукоб Русије, која је узела у заштиту и остале Словене против Немачке, која је била представник германске амбиције о светској превласти. Овај антагонизам је у потпуности превладао и Русију и Немачку укључујући и њихове универзитетске професоре који су подржали интересе својих држава.
Оптерећена унутрашњим противуречностима и неприхватљивим економским и војним напорима, Русија је била доследна дефинисаном националном изразу и то све до државне пропасти и револуционарног сукоба.
„Русија, а ни човечанство, никада неће достићи време великог успона стваралаштва Достојевског и Толстоја, а то је време овог концепта руске националне идеје у којој доминира хришћански универзализам и човекољубље на бази Богочовека као инспирације и где је и књижевност утицала на националну идеју” , закључио је Марковић.

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања