Одржана трибина “Русија у потрази за „Православном цивилизацијом“ и српски утисци“

15/06/2017

Одржана трибина “Русија у потрази за „Православном цивилизацијом“ и српски утисци“

Tрибина “Русија у потрази за „Православном цивилизацијом“ и српски утисци“ аутора и предавача проф. др Саше Марковића, историчара, одржана је у четвртак 15. јуна у Клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада.
Марковић је на почетку предавања подсетио на чињеницу да је начин на који је Совјетски Савез нестао крајем прошлог века, условио бројна преиспитивања свих круцијалних становишта о идентитету руског народа.

– Западни интереси уместо западних вредности које је Русија у својој модерној историји покушавала да разуме и да их прилагоди сопственим приликама, довели су до насртаја прекомпонованих друштвених елита на положаје моћи у новонасталим друштвеним околностима – рекао је Марковић.
На тај начин, формирано је друштво које је почивало на идеологији социјал-дарвинизма. Уместо да се уз подршку „слободног света“ ово друштвено прекомпоновање спречи, сасвим супротно оно је стимулисано.
– Руско друштво се нашло у агонији негованог социјалног сиромаштва за корист малобројне „потрошачке“ елите. Овај неодржив концепт довео је до нових интелектуалних напора који су изнова трагали за специфичном улогом „руске идеје“ – објаснио је даље Марковић.
Неки од водећих руских мислилаца, попут А.С. Панарина (1940–2003), нудили су одговор у повратку на темељне хришћанске вредности, оличене у Богочовеку Исусу Христу и у обнови духа просветитељства.
– Национална идеја Русије која је доживела својеврстан пораз, требало је да превазиђе своје тесне оквире и да се окрене идеји васељенског спасења коју нуди Исус Христ, као и да носиоци те идеје буду Руси – објаснио је Марковић.
Панарин је, како је казао аутор ове трибине, тада истицао да Русија треба да има у будућности стратешке савезнике у азијским земљама као што су Кина и Индија као и да се створе сједињене евроазијске државе.
Овај нови-стари концепт „Православне цивилизације“ суочио се са изазовима и других утицајних становишта попут визије Александра И. Солжењицина (1918-2008).
Солжењицин је настојао да скрене пажњу Русима на то да оно што су они покушавали да прихвате, заправо нису вредности, већ тржишна глобализација коју је Запад тада спроводио на простору Русије.
– У својој исповести, Солжењицин је рекао да Русија тоне све дубље и дубље. Није се мирио са поразом Совјетског Савеза и нестанком те велике државе. Критиковао је руско друштво сматрајући да сами Руси треба да се изборе како би се њихова елита вратила својој традицији као и да се Русија мора вратити православљу, својој идеји која морално чисти Русе и враћа их правим вредностима – истакао је Марковић.
Аутор је, затим, нагласио да су међу Србима, ова руска духовна трагања неочекивано мало позната, упркос класичном стереотипу о српском русофилству.
– Једини, захваљујући коме смо успели да разумемо ту руску друштвену идеју, био је и остао Јустин Поповић (1894 – 1979) са својим делима „Философија и религија Достојевског„ и „Достојевски о Европи и словенству“. Он је покушавао да расветли руску мисао кроз Достојевског пишући да је он велики хришћанин који нам је кроз књижевност представио идеју Исуса Христа, Богочовека који се трудио да људима пренесе сву радост, љубав и лепоту живота – закључио је проф. др Марковић на крају трибине.

https://youtu.be/mNWaAeFH9YI

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања