Одржана трибина „Принцип поделе власти у савременим друштвима” аутора Лазара Слепчева

07/04/2017

Трибина „Принцип поделе власти у савременим друштвимаˮ политичког аналитичара, филозофа Лазара Слепчева, одржана је у петак 7. априла у Клубу „Трибина младихˮ Културног центра Новог Сада.

Слепчев је ово занимљиво предавање конципирао као историјски осврт на поделу власти у савременим друштвима, стављајући фокус на Монтескјеа, који је овај принцип формирао пре скоро три стотине година. Идеја о подели власти датира откад се јавила људска потреба за организовањем свог окружења. Први озбиљнији модел јавља се код Платона и Аристотела, добијајући затим нови облик у Риму, док се озбиљан помак ипак прави за време ренесансе са Макијавелијем. Ту се политика организује по сличном принципу какав постоји данас, те се еманципује од „средњовековних наслага”. За време реформације трага се за новим моделом који за резултат има грађанску епоху. Ослоњен на „Две расправе о влади ” Џона Лока, Монтескје, фасциниран енглеским уређењем, формира либералну теорију. Енглески систем се темељио на слободи. При том, овде је поимање слободе чисто политичко, не метафизичко. Монтескје даје трихотомну поделу власти на: законодавну, извршну и судску.

„Мука законодавства била је да уједначи интересе. Да вишак слободе за једног не буде мањак слободе за другог”, истиче Слепчев.

Монтескјеова жеља била је очување индивидуалне слободе у држави. Задатак прве законодавне власти био је доношење закона. Ту је потребно напоменути да Монтескје нуди представничку демократију, то јест, организовање избора на којима ће свака регија понудити свог кандидата, а изабраници ће имати свој мандат, то јест, периодично ће се мењати. Извршна власт припада монарху, јер је природа ове власти да делује брзо, спретно и ефикасно. Судска власт се заснивала на принципу да свако има право да му суде њему равни и то је била њена суштина.

Теорија Шарла Монтескјеа базирана је на складу, балансу и хармонији и Лазар Слепчев напомиње како је она у првом реду била филозофско-правна. Ова теорија је интересантна и за потоња друштва која су слободу гледала као сврху друштва.

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања