Одржана трибина „Облици државног уређења и њихово филозофско утемељењеˮ

query_builder

Одржана трибина „Облици државног уређења и њихово филозофско утемељењеˮ

Трибина „Облици државног уређења и њихово филозофско утемељењеˮ аутора и предавача, Лазара Слепчева, политичког аналитичара и филозофа, одржанаје у петак 16. јуна у Клубу „Трибина младихˮ Културног центра Новог Сада.

На почетку трибине, аутор је навео три модела поделе државних уређења о којима је у наставку опширније говорио: први припада Платону, други је Аристотелов модел,а трећи је осмислио Монтескје.
Слепчев je, затим, подсетио на вечиту човекову тежњу за заједништвом и потрази модела за функционално устројство те заједнице, на радост и задовољство људи који ту заједницу чине.
– Фактори који утичу на облик владавине или државно уређење су кроз историју били шаролики: у античком периоду била је успостављена обичајност, коју је изнедрила култура митологије старе Грчке, а после је то прерасло у неке правне кодификације у Риму. Током средњег века, религиозност је била кључни фактор, док нам ренесанса и модерно доба доносе категорију ума и разума који се надмећу да своје место виде у ономе што политичка филозофија има за циљ, а то је конституисање државног уређења или владавине–објаснио је Слепчев пут човека кроз историју,од античког до савременог доба.
Слепчев је, затим, подсетио на Платонову теорију државе која је по неким уврженим мишљењима сувише идеалистичка и утопистичка и додао да је та теорија на неки начин темељ тоталитаризма и ауторитативног концепта устројства државе. Кључни проблем читања и тумачења Платона, по Слепчеву је његово тумачење из перспективе постхришћанске традиције. Платон је својом теоријом покушавао да спасе оно што је, у мањој или већој мери, већ постојало као облик организовања грчког полиса.
– Као највиши принцип Платон поставља идеју добра као апстракцију, као звезду водиљу, којој сваки појединац унутар полиса мора да тежи. Реч је о идеји која треба да нас доведе до изградње најбољег могућег облика државе – објаснио је Слепчев,а потом је указао на праведност као највишу сврху ка којој идеална држава, по Платоновим замислима, треба да тежи.
Аутор трибине рекао је да, посматрано са данашњег аспекта, демократија није, на неки начин, била похвални облик владавине по виђењу Платона,а ни Аристотела.
– У својој супериорности, логично је да такви умови нису могли да доживљавају владавину пука као нешто што је квалитет, а руку на срце, могли бисмо и данас да се запитамо да ли је баш демократија онај облик који је најпогоднији чак и у савременом добу- запитао се Слепчев.
​Платон је сматрао да идеалну државу морају да чине три сталежа: први, најнижи сталеж су чиниле занатлије, други су били чувари државе или ратници, а трећи сталеж су чинили управљачи.
Потом се аутор трибине осврнуо на учење Аристотела, оценивши да је он наступао са позиција своје практичне филозофије, разборитост је доживљавао као неку врсту практичне мудрости. И он је био у великој мери „заробљенˮ у полису и сву своју мисао је усмерио у сврху бољитка самог полиса.
​Ипак, за разлику од Платона, Аристотел у много већој мери истицао човекову друштвеност и наглашавао мисао коју мање-више сви знамо : „Човек је политичка животиња.ˮ Тиме је поручивао да је човек по природи друштвено и полиско биће, биће државе, део тадашњег античког друштва и неко ко мора да учествује у политичком животу полиса. Ако је изван тога, човек је или Бог или звер – тврдио је Аристотел.
​Овај грчки филозоф издвајао је шест облика владавине: монархија (владавинапојединца), аристократија (владавина мањине) и политеа или држава (владавина већине).
​- Када ова три облика доживе своје извитоперење, наступају три нова облика владавине: тиранија (владавина појединца зарад личне користи), олигархија (искварена аристократија која влада у сопственом интересу) и демократија (искварена политеа) – објасниоје Слепчев.
Према Шарлу Монтескјеу, француском мислиоцу модерног доба који се ослањао на Аристотелово учење, постоје три облика владавине: република, монархија и деспотија.Прва се заснива на врлини, друга на части, а трећа на страху.
– Оно што га чини аристотеловцем је заступање тезе да свака владавина мора бити законита. Уколико је владавина законита, има смисла да опстане као облик. Закони су ти који регулишу односе унутар сваког облика владавине и који на одређен начин повезују природу и начело владавине – закључио је Слепчев.

Остави коментар

comment
Ваша имејл адреса неће бити јасно објављена. Поља која су обавезна обележена су са *
account_circle
email
language