Одржана трибина „Митови и стереотипи у функцији геополитике – србофобија и њени извори“

query_builder

Одржана трибина „Митови и стереотипи у функцији геополитике – србофобија и њени извори“

Tрибина „Митови и стереотипи у функцији геополитике – србофобија и њени извори“ одржана је у уторак 25. јула у Клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је проф. доктор Љубиша Деспотовић.

Аутор је објаснио oснoвну функциjу, нaстaнaк и мeдиjску eксплoaтaциjу митoвa и стeрeoтипa, кaкo у њихoвoj истoриjскoj, тaкo и у aктуeлнoj гeoпoлитичкoj пeрспeктиви.
– Србoфoбиja, кao и читaв низ других нeгaтивних митoвa и стeрeoтипa o српскoм нaрoду, пoсмaтрajу сe кao aктивни издaнци русoфoбиje и зajeдничкoг им кoрeнa у рeлигиjскo – кoнфeсиoнaлнoj припaднoсти прaвoслaвљу – казао је Деспотовић на почетку обраћања публици.
– Све врсте фобија потичу из ситуација социјалних страхова, а они су производ планских делатности одређених политичких, религијских или друштвених елита. Оне због својих јасних интереса генеришу такав контекст у коме је егзинстенцијални или социјални страх тако произведен да када узнемире веће масе људи којима је у таквим ситуацијама лако манипулисати – објаснио је Деспотовић.
Следећа фаза у таквом контексту егзистенцијалног страха је потреба јединке да се сабија „уз своје стадо“ и да се више приближи идентитету до којег је мање или више држала у периоду благостања. У таквом стању пласирају се митови и стереотипи о одређеном народу или регионалном простору.
– Када се такав сценарио разради, онда долазе сами стереотипи који функционишу на бази полуистина, јер када би били потпуна лаж, лако би их било прозрети и одбацити. Но, њихова пријемчивост се и састоји управо у томе да имају одређене додирне тачке са идентитетом одређеног народа или својствима одређених регионалних групација које се препознају као што ми препознајемо разлике на нивоу Војводине, југа Србије или наших сународника преко Дрине. У том хаосу када је човек „бомбардован“ мноштвом полуинформација, формира се матрица за пласирање одређених ствари – детаљно је објаснио аутор трибине.
Србофобија, по Деспотовићу, представља рукавац русофобије. Он је подсетио да је историчар Милорад Екмечић у својим радовима истицао да постоје два извора русофобије, а самим тим и србофобије – први датира из 19. века. Тада су родоначелници русофобије били народи англосаксонског порекла, првенствено Британци, а онда Немци и Аустријанци због својих геополитичких интереса ширећи у свом јавном мњењу и у Европи страх од Русије.

Они су тако припремали терен за своје будуће ратове, али у намери да спрече Русију да се преко данашње Украјине, Бугарске и Румуније спусти до Грчке на Црно море.
– Други извор русофобије потекао је с почетка 20. века и везује се за Октобарску револуцију 1917. године. Нимало случајно, јер се из тог извора, читав век касније, Русији и свим православним Словенима за време ратова на простору бивше Југославије спочитавала припадност „бољшевичко-комунистичкој опасности“.
– Трећи извор русофобије и србофобије је утицај Ватикана који то ради већ 10 векова, од великог раскола у хришћанству. На српско православно становништво се врши велики притисак да се потисне са одређених подручја Балкана, а онда да се под тим притиском изврши конверзија у римокатолицизам – закључио је Деспотовић.

Остави коментар

comment
Ваша имејл адреса неће бити јасно објављена. Поља која су обавезна обележена су са *
account_circle
email
language