Одржана трибина „Милан Кашанин, аристократа српске интелигенцијеˮ

19/07/2017

Трибина под називом „Милан Кашанин, аристократа српске интелигенцијеˮ аутора Срђана Граовца, историчара, одржана је у среду 19. јула у 19 часова, у Клубу „Трибина младих” Културног центра Новог Сада.

Срђан Граовац, аутор вечерашње трибине, на самом почетку свог излагања истакао је значај личности Милана Кашанина „последњег аристократе српске интелигенцијеˮ, али и немар нашег народа због, како сам каже: „ненеговања културе сећањаˮ , које је учинило да овај великан српске историје уметности, књижевности, филозофије и културе (у најширем смислу те речи), остане готово занемарен, како у јавности, тако и у образовном систему. Разлога за то је много, а већина њих потиче из комунистичког периода – у чије је време Кашанин био стигматизован као „неподобна личностˮ .

Та чињеница представља једну од највећих неправди начињених знаменитим личностима српске културне историје. Граовац је, стога, истакао и своју радост што управо Трибина младих Културног Центра Новог Сада постаје место где се вредности враћају на место које им припада. У наставку су присутни, на овој изузетно посећеној трибини имали прилику да слушају о лику и делу Милана Кашанина из перспективе једног врсног изучаваоца историјске науке.

Милан Кашанин – уметник који је сликао речима, заточник богатства духовног и културног наслеђа српског народа, први и последњи аристократа српске интелигенције, све су то описи садржани у карактеру грандиозне личности каква је био велики Милан Кашанин. Критичар уметности и књижевности, историчар уметности, приповедач, романсијер, Кашанин је рођен у Белом Манастиру 21. фебруара 1895. године, а преминуо је у Београду 21. новембра 1981. године. Био је први и последњи директор Музеја савремене уметности и Музеја Кнеза Павла, а касније и Галерије фресака Српске академије наука и уметности.

Кашанин је, искуствено, зналачки, али интуитивно и проницљиво, први у српској науци разумео да је српска култура аутентична и синтетичка категорија врхунаца различитих домета развоја европске цивилизације. Сагледавши целину српске културе, која се наставља на византијску, медитеранску, Кашанин је у историју књижевности увео појам наше средњовековне осећајности и због тога је учио да треба писати само о ономе што волимо и чему се дивимо.

Његови огледи, како они о средњовековној склуптури, сликарству, архитектури, тако и његови есеји о српским песницима и писцима уистину су апотеозе без премца у нашој књижевности. Без разумевања и промишљања естетског прожимања ромејске и српске културе, немогуће је поимање наше особености, наше прошлости и будућности, јер, како каже Милан Кашанин: српска култура можда има почетка, али краја нема…

Премда је у питању изузетно значајна личност српске културе, Кашанин није помињан у школском систему. Разлози су били политичке природе — био је близак пријатељ и управник музеја кнеза Павла и на тој функцији остао је до краја Другог светског рата.

На самом крају предавања, Граовац је из целокупног Кашаниновог дела нарочито истакао његов књижевно-научни рад посвећен српском средњем веку. У том погледу је свакако најзначајнија Кашанинова књига „Историја српске књижевности средњег векаˮ . Он је српски средњи век – његову културу и уметност – приближио не само Европи и свету (где је за живота био радо дочекиван и изузетно цењен као врстан стручњак), већ и самом српском народу који је имао проблем са рецепцијом најславнијег периода своје историје и културе. Нагласио је да се без знања о сопственој културној традицији не може ништа, зато и треба да знамо своју историју, јер, по његовим речима: „Своју историју не знају они који је немају, или они који је се стидеˮ . А ми, по том питању, итекако, имамо чиме да се поносимо.

Аутор трибине, своје излагање закључио је речима: „Можда је дошао тренутак да најобразованији српски интелектуалац претходног века, човек који је најзаслужнији што су уметност и књижевност српског немањићког средњег века данас уопште и познати академској и неакадемској јавности у Србији и Европи, добије заслужено место у српском Пантеону великана ума. ˮ

Трибина је окончана громогласним аплаузом, након чега су уследила многобројна питања и коментари публике.

 

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања