Одржана трибина „Криза у Катару и заливске монархијеˮ

query_builder

Трибина „Криза у Катару и заливске монархијеˮ аутора и предавача, Немање Старовића, историчара, одржана у понедељак 19. јуна у Клубу „Трибина младихˮ Културног центра Новог Сада.

Старовић је данас у Удружењу књижевника Србије, примио награду „Драгиша Кашиковић“ за књигу „Блиски исток, кратко и јасноˮ , која је уско повезана са серијом предавања у Културном центру. Реч је о престижној награди у категорији публицистике, а међу досадашњим лауреатима били су: Душан Ковачевић, Ратко Божовић, Биљана Србљановић, Зоран Пановић, Горан Марковић, Милован Витезовић…

Старовић је на вечерашњој трибини причао о Заливској монархији од периода деколонизације до данас, формирању Савета за сарадњу у Персијском заливу (GCC) и улози те организације, односима чланица GCC са Саудијском Арабијом, као доминантном силом региона и унутрашњој политичкој динамици у Ријаду, улози Катара у дешавањима познатим као „Арапско пролеће” и узроцима актуелне катарске кризе и могуће разрешење.
Аутор је најпре подсетио да Персијски залив и његове обале имају највеће светске резерве нафте, те да практично представља „унутрашње мореˮ Блиског истока у ужем смислу, да је повезан са Арабијским морем који је део Индијског океана, на северу је Иран, а са јужне стране су углавном арапске државе. Затим је побројао заливске монархије међу којима је најдоминантнија Саудијска Арабија, Кувајт, Бахреин, Катар, Уједињени Арапски Емирати и Оман.

– Опште обележје је да су то веома богате државе које имају изузетно високе бруто друштвене производе по глави становника, а што је у највећој мери захваљујући богатим лежиштима нафте (Саудијска Арабија и УАЕ) и гаса (Катар). Све те државе су од 70-их година доживеле економски бум извозом горива, а од 90-их година се интензивно труде да издигну своју аутономију, да је што више одвоје од нафте и гаса и да истраже друге врсте прихода – објаснио је Старовић.
Када је реч о заједничким карактеристикама тих држава, оне су у даљој прошлости биле углавном под доминацијом Османске царевине, а од 18. и 19. века су класичне колоније Британске империје. У 60-им годинама прошлог века, навео је затим Старовић, те државе су оствариле пуну независност, почеле су да се развијају и данас у њима огроман део становништва чине „гастарбајтериˮ , радници из других држава који су веома обесправљени и представљају грађане другог реда.
Старовић је даље рекао да је Саудијска Арабија са својих око 33 милиона становника, специфична држава у којој се с једне стране налазе свети градови Мека и Медина, централне локације хаџа и хаџилука, које по светој обавези барем једном у животу посети сваки муслиман. Због тога је и престиж Саудијске Арабије, не само у арапском него и у читавом исламском свету, немерљив. Осим тога, систем државне власти представља неку врсту симфоније између духовне и световне власти.

Други по значају су Уједињени Арапски Емирати (савез седам држава, које су такође стекле независност 70-их година), јер на унутрашњем плану сваки од тих емирата представља апсолутистичку монархију, без икаквог утицаја грађана на државну власт, док на савезном нивоу државом влада седмочлано веће. Најзначајнији међу седам емирата су Абудаби и Дубаи. У тој савезној држави функцију председника увек обавља емир Абу Дабиа, а премијер је емир Дубаиа.
Двомилионски Катар, држава смештена на полуострву Персијског залива, копнену границу дели искључиво са Саудијском Арабијом и управо због таквих демографских прилика и изузетно богатих налазишта гаса, та држава је већ неко време у врху најбогатијих држава света са приходима који достижу и 100 хиљада долара по глави становника.

-У последње две недеље у свим светским медијима једна од најважнијих тема је криза која је избила око Персијског полуострва која се огледа у чињеници да је Саудијска Арабија, потом и све остале заливске монархије, а и неке друге државе завеле одређени вид економских и саобраћајних санкција Катару, па се чак чују и мишљења да би могло доћи и до оружаног конфликта, али моје мишљење је да до тога неће доћи – изнео је Старовић своје предвиђање.
Старовић је казао да је криза настала пошто је амерички председник Трамп одлучио да прва земља коју ће посетити у свом мандату буде управо Саудијска Арабија. Приликом те посете, склопљени су веома важни аранжмани о набавци америчког оружја у вредности од око 110 милијарди долара, плус још око 350 милијарди у наредних 10 година. Управо тај аранжман, а реч је о симболици прве посете америчког председника, дао је „ветар у једраˮ Саудијској Арабији која још од самог оснивања покушава да својим савезницима наметне своју доминацију.
– После те посете, Саудијска Арабија (у којој се одвија својеврсна игра престола, јер краљ Салман има већ 86 година), креће у акцију да своје савезнике у потпуности подјарми и стави их у функцију своје спољне политике. Управо кроз ту призму треба сагледавати оно што се догађа у последње време у Катару – закључио је Старовић вечерашње предавање.

Остави коментар

comment
Ваша имејл адреса неће бити јасно објављена. Поља која су обавезна обележена су са *
account_circle
email
language