Одржана трибина „Геополитика светосавља на размеђи два хришћанска светаˮ аутора проф. др Љубише Деспотовића

query_builder

Одржана трибина „Геополитика светосавља на размеђи два хришћанска светаˮ аутора проф. др Љубише Деспотовића

Tрибина ”Геополитика светосавља на размеђи два хришћанска света”, аутора проф. др Љубише Деспотовића, одржана је у среду, 29. марта 2017. године, у Клубу ”Трибина младих” Културног центра Новог Сада.

На вечерашњој трибини могло се чути садржајно и квалитетно предавање професора Љубише Деспотовића, чија је тема била геополитика светосавља. Са данашње временске дистанце направљен је осврт на историјска збивања средњег века, али није изостао ни Деспотовићев критички осврт који је био сажет у једном кључном питању: где се већ два столећа греши?

Професор Деспотовић је у уводу истакао један од главних разлога због којих вечерас говори баш на ову тему. Ове године се, наиме, обележава тачно 800 година од крунисања Стефана Првовенчаног, а овог догађаја се јавност слабо дотиче. Због чега је то тако, и због чега не постоји интересовање за догађај од круцијалног значаја као што је признавање српске државности? Три разлога дају овакав резултат, а то су: велика национална неодговорност елите која се огледа у мањку медијске информисаности, предавања, текстова…; јак инострани утицај који диктира многа дешавања у Србији и на крају црква, којој не иде у прилог да је Стефан најпре добио круну од папе, будући да припада православној конфесији. На послетку, прави се једна општа, методолошка грешка, такозвана „контаминација историјеˮ. Ова грешка настаје при тумачењу историје са данашњег становишта, не узимајући у обзир разне историјске околности тумаченог времена.

На овај начин, Деспотовић је направио увод у своју причу, након којег у њу уводи најзначајнију српску личност – Светог Саву. Иако је прошло осам векова од његове делатности, и даље не постоји комплетнија личност од њега. Човек који се за живота бавио културним и идеолошким питањима, али и човек који је био монах, аскета, путник, мисионар по целој хришћанској територији, велики дародавац… Сава, заједно са својим оцем Симеоном, извлачи највише могуће из времена у ком живи. Време у којем је Сава живео  обележено је зоном сусрета Цариграда и Рима, њиховим благим сукобљавањем, а касније и отвореним ратом око примата. Живот између сукобљених центара изискује тешку позицију која тражи филигрантско проучавање потеза који ће бити направљени. Ти потези су оријентисани на државну еманципацију, аутокефалност цркве и изградњу српског националног идентитета. Све ово подразумева добро разумевање и духовног и световног, због чега је Свети Сава и био компетентан за такву делатност, која је изузетно драгоцена. Националну делатност, Свети Сава је обављао као политичар у црквеној одежди, али је и духовне и световне послове обављао са једнаком ревношћу.

У завршном делу, професор Деспотовић је одговорио на питање које је поставио на почетку свог предавања: где се последња два столећа константно греши? Примарно се тај проблем јавља зато што је између појма Србин и појма православац стављен знак једнакости. Овом конфесионалном условљеношћу су сви Срби римокатоличке, протестантске, Мухамедове и Мојсијеве вере избачени из националног корпуса, чиме је створен проблем. „Није конфесија услов да будете Србин”, истакао је Деспотовић. Други, али не мање битан проблем, јесте тај да Србија данас нема елиту која се састоји од три капитала: финансијског, друштвеног и симболичког, што имплицира да не постоји друштвено-социјални слој. Ову врсту страдања немају друге државе, или је то страдање мање видљиво. Пример светосавља треба следити и не треба се предати геополитичким лутањима и демографској девастацији народа. Јасна национална политика и јасан елитисктички код наших предака треба да буде пример, зато и те како постоје разлози због којих треба да се замислимо и почнемо исправљати вековно стваране грешке.

 

Остави коментар

comment
Ваша имејл адреса неће бити јасно објављена. Поља која су обавезна обележена су са *
account_circle
email
language