Одржана трибина „Геополитички аспекти НАТО агресије на СРЈ” аутора Милорада Вукашиновића

query_builder

Поводом обележавања осамнаест година од почетка НАТО агресије на Савезну Републику Југославију 1999. године,  на Трибини младих, 20. марта, одржано је предавање о стратешким, политичким и правним последицама које је оно оставило на Србију, аутора новинара и публицисте Милорада Вукашиновића.

Након осамнаест година од почетка агресије, у српској научној и академској јавности је сазрело време у којем се овај догађај може посматрати из једног угла. Данас имамо доста стручне литературе која се бави овим питањем и узроцима због којих је до агресије дошло. Милорад Вукашиновић представио је три суштинска узрока, а то су феномен милитаризације, узроци идеолошке и економске природе као и геополитички фактори. Рат се сматра продужетком политике другим средствима. У овом случају, истиче Вукашиновић, политика је била у функцији рата и изговор за почетак истог. Феномен милитаризације заступа не само Америка већ и европска левица, док је у јавности познат само чувени ”баук деснице”. Када се узрок агресије посматра кроз економску призму, јавља се појава неприхватања модела економске политике Међународног монетарног фонда и Светске банке од стране СРЈ. Најзад, СРЈ је ,евидентно, била мета геополитизма, истиче Вукашиновић као један од најбитнијих окидача за овакав напад. Веома је битно да српска јавност буде упозната са чувеним писмом Вилија Вимера канцелару Герхарду Шредеру, које се састоји од једанаест тачака. Вукашиновић је направио кратак резиме овог писма, за које је јавност у Србији сазнала тек седам година након његовог настанка, пошто је објављено у НИН-у као сензационални документ. Писмо настаје након конференције одржане од стране Америчког министарства иностраних послова и Спољнополитичког института Републиканске странке, у Братислави маја 2000. године. Вили Вимер био је један од учесника ове полутајне конференције затвореног типа и он овом приликом на веома концизан начин, без недоумица обавештава о чему се дебатовало. Из писма се сазнаје да рат 1999. није екцес, већ резултат дубоког стратешког плана. Спречавање геополитичке еманципације Европе наспрам Америке један је од јасно прокламованих циљева из којих је очигледна морална хипокризија политичког запада тј. ситуациони неморал западне политичке класе. Исти овај принцип примењен је и у Арапском пролећу којем је претходила озбиљна логистичка и медијска припрема. Вукашиновић посебно истиче осму тачку писма, сматрајући је најзначајнијом:

„Због тога Пољска мора да буде окружена са севера и са југа демократским државама као суседима, а Румунија и Бугарска да обезбеде копнену везу са Турском. Србија (вероватно због обезбеђивања несметаног војног присуства САД) трајно мора да буде искључена из европског развоја.”

Из овога се јасно види зашто су Румунија и Бугарска ”преко ноћи” примљене у Европску унију и културно-расистички карактер конференције. Оно што агресији даје битно другачије значење јесте наведено искључење СРЈ из европског развоја и то није само војно већ и културно-цивилизацијско измештање из европског круга. На тај начин се ствара један нови ентитет, од тада познат као Западни Балкан – „Европа се завршава где почињу православље и ислам.” На крају, Милорад Вукашиновић напомиње да је морална и историјска обавеза да се овакве чињенице приближе нашој јавности, као и да се овом писму данас не поклања довољно пажње.

Остави коментар

comment
Ваша имејл адреса неће бити јасно објављена. Поља која су обавезна обележена су са *
account_circle
email
language