Одржана трибина „Апис и Мајски преврат 1903. године” аутора Огњена Карановића

06/06/2017

Трибина под називом „Апис и Мајски преврат 1903. године” аутора Огњена Карановића, историчара, одржана је у уторак 6. јуна у Клубу „Трибина младих” Културног центра Новог Сада

Аутор је предавање почео истакавши утицај овог историјског догађаја на унутрашње политичке и културолошке прилике у Србији и у менталном склопу српског национа, али и на свест краљевске династије Карађорђевића која је престо потом преузела.

Могло би се рећи да је убиство краљевског пара 1903. године утицало на стварање дубоког јаза, односно, дуготрајне поделе у јавности на присталице „завереничкеˮ и „легалистичкеˮ доктрине. Поменута подела, макар у круговима академске и научне јавности, приметна је и данас, а бројне контроверзе у вези са историјатом завере која је довела до смакнућа краљевског пара, као и самог чина од 29. маја 1903. године, континуирано настављају да надахњују и интригирају широке кругове јавности у покушајима да се понуде одговори на вечита питања: Како је до Мајског преврата дошло?, Ко су били иницијатори те завере?, Који су били кључни узроци његовог одигравања? И најважније: да ли су се Мајски преврат и потоње, чувено „завереничко питањеˮ, уз каснију, тешку судбину српског националног колективитета могли избећи?ˮ

Могућност одговора на ова питања Карановић је понудио примарно кроз анализу улоге најпознатијег припадника фамозне завереничке официрске скупине која је убила српског краља и краљицу, Драгутина Димитријевића Аписа. Апис је био део завереничке групе коју су практично покренули седам официра краљевске војске међу којима је био и Антоније Антић, који је (поред историчара, адвоката и књижевника Драгише Васића) главни хроничар овог свирепог догађаја у српској националној историји.

Карановић је, поред изношења чињеница из стручне историографске литературе, изнео и личне ставове о одређеним недоумицама у вези са овим осетљивим историјским догађајем. Па тако, узроке незадовољства поданика краља Александра Обреновића прво налази и у његовом детињству. Наиме, Александар Обреновић је дете рођено у веома лошем и нестабилном браку краља Милана и краљице Наталије. Цело детињство му је обележено недостатком љубави и пажње од стране родитеља (у чему, даље, Карановић види разлог његовог заљубљивања у дванаест година старију Драгу Машин).

Даље, слабу тачку у владавини Александра Обреновића, аутор трибине, види прво у његовом негативном односу према парламентаризму (који потиче из краљеве антипатије према тадашњим политичким странкама чији утицај је настојао да знатно смањи у свакој прилици); и друго, у небризи према војсци (чиме се повлачи главна разлика између Александра и оца му, краља Милана који се за војску јако бринуо и снабдевао је редовно).

Тако да би се могло рећи да је, најпре веридба, а потом и венчање краља Александра Обреновића Драгом Машин била само кап која је прелила чашу незадовољства битног дела војне, политичке и донекле интелектуалне елите тога доба.

Из тог незадовољства војне елите је поникла идеја међу официрима да се усмрти краљевски брачни пар још готово годину пре самог извршења чина. Касније су добили и конкретну подршку незадовољне политичке елите, али и самог кнеза Петра Карађорђевића који је тад боравио изван државе.

Српски рат „беле и црвене ружеˮ, брутално је окончан у зору 29. маја 1903. године, када је у догађају којег је историографија упамтила под називом Мајски преврат, на монструозан начин окончана владавина династије Обреновић и њених последњих владара и представника, краља Александра I и краљице Драге. Мајски преврат страховито је утицао на однос европских великих сила, њихових политичких елита и јавности према Краљевини Србији и српском народу у целини у годинама после ликвидације последњих Обреновића.

Уз залагање српских интелектуалних и политичких елита у правцу исправљања и мењања те нарушене слике угледа Србије у свету, било је потребно и много времена, па чак и један велики оружани сукоб, какав је био Први светски рат, да би се последице ликвидације Александра и Драге, макар и делимично отклониле, па ипак опор утисак који је на европским политичким меридијанима оставио Мајски преврат, приметан је чак и данас, дакле и након целог једног столећа.

Пред сам крај предавања, Карановић је истакао да су многи детаљи овог убиства остали нејасни или заборављени, и да на многа питања ми данас немамо јасан одговор, али да се свакако они који су убијени никако не смеју заборавити.

Напослетку су посетиоци трибине постављали своја питања и изражавали најпозитивније импресије о излагању предавача.

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања