“Ко хоће да ‘мре, нек живи. Ко хоће живи нек ‘мре”

query_builder

 

Свечана академија поводом обележавања стогодишњице од почетка Првог светског рата „Спомен Принципу“, одржана је у Великој сали Културног центра Новог Сада. Композицијама Светислава Божића, Академију је отворио хор КУД-а „Лола“, па је већ на самом почетку атмосфера била на завидном нивоу.

Са животом Гаврила Принципа посетиоце су упознали глумци Небојша Кундачина, Биљана Ђуровић и Небојша Дугалић, заједно са истакнутим песницима Матијом Бећковићем, Рајком Петровим Ногом, Миланом Ненадићем, Ђорђом Сладојем и Драганом Хамовићем. Они су, читајући исечке из новина, али и песме које су посвећене Принципу, описали живот овог члана тајне огранизације „Млада Босна“.

Смењивањем хора, еминентних песника и глумаца, уз клавирску пратњу Миливоја Вељића, на сцени се појавио и тенор Љубомир Поповић, који је извео композицију Милоша Раичковића „Песма Гаврила Принципа“, која се изводила и у Лондону. Без обзира на велику врућину, публика је одушевљено пратила несвакидашњи програм, награђивајући уметнике громогласним аплаузима.

Истакнути песник, Матија Бећковић, који је много песама посветио Принципу, каже да он представља симбол борбе за слободу, али и хероја чије је име одредило сопствену судбину. Чињеница је, каже Бећковић, да српски народ неће бити једини који ће славити Принципово име.

„Ми нисмо последњи који ће то славити. Ми ћемо се само уписати у књигу вечности, описивајући како смо то славили. Након 100. година од Првог светског рата, понашамо се као да смо тај рат изгубили, а не добили. Као да смо после тих година прешли на поражену страну, међутим, чињенице се не могу гравидирати, нити порази могу постати победе.“ –рекао је Бећковић, додавши да је Принцип пуцајући у једног човека проглашен за терористу и убицу, за разлику од оних који су убили милионе

Дана кад је Принцип извршио атентат на Франца Фердинанда, атентатор Мухамед Мехмедбашић, који је требало да убије војводу, стајао је испред Аустро-угарске банке и није пуцао када је возило наишло, јер је испред њега био полицајац. Други атентатор, Недељко Чабриновић, бацио је бомбу на надвојводино возило, али она је погодила други аутомобил. Чабриновића су потом ухапсили, мислећи да је атентат окончан, па је тако у повратку, надвојводина колона прошла поред места где је стајао Гаврило Принцип, који је одмах извукао пиштољ и испалио неколико хитаца, усмртивши Фердинанда и надвојвоткињу.

Овај херој, својим поступком послао је упечатљиву поруку, која га је овековечила као борца за слободу, рекао је Бећковић и додао да је Принцип свој поступак објаснио чувеном реченицом „Ко хоће да ‘мре нек живи, ко хоће да живи нек ‘мре“.

„Гаврлио Принцип се тако звао и пре него што је пуцао, а не бисмо му лепше име дали наканадно. Његово име одредило је његову судбину и образложило његов чин. Он је био најгори кад су тренирали гађање, а Фердинанд није требало уопште да прође поред места где је Принцип. Аустријска влада, која је била упозоравана да се атентат може десити, ипак је послала Фердинанда у Сарајево, и то на Видовдан. Човек не може да не помисли да они нису имали ништа против, да заврши тако. Поруку коју је послао Принцип јесте да један народ не може да трпи понижење и да живи у ропству.“ – закључио је Бећковић

Гаврило Принцип, рођен је 1894. године, био је син поштара и једно од деветоро деце у породици. Патио је од туберкулозе, похађао трговачку школу, а потом гимназију. Био је члан илегалне ревулуционарне организације „Млада Босна“, која је имала за циљ окончавање аустро-угарске власти над Босном и Херцеговином. Према мемоарима, Принцип је са још десетак припадника „Младе Босне“ био у Центру за обуку, два километра изнад Врања, у којем је овладао да рукује оружјем. Припреме за атентат биле су строго конспиративне.

 

         

 

 

 

 

Tags:

Остави коментар

comment
Ваша имејл адреса неће бити јасно објављена. Поља која су обавезна обележена су са *
account_circle
email
language