Изузетно интересовање за изложбу фотографија Седам векова манастира Крупе фоторепортера Вечерњих новости Дарка Дозета

26/07/2017

У присуству бројних угледних гостију, изложба фотографија „Седам векова манастира Крупе“ фоторепортера Вечерњих новости Дарка Дозета, поводом 700 година постојања Манастира Крупе, отворена је у среду, 26. јула,у Клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада.

Ова изложба, у организацији КЦНС-а и Фото асоцијације Војводине, уз подршку Управе за културу града Новог Сада, садржи 40 уметничких и документарних фотографија, представљених на 27 паноа. Настале су приликом неколико ауторових боравака у овом древном манастиру на међи Лике и Далмације.

Поздравну реч упутио je директор Културног центра Новог Сада, Бојан Панаотовић, истакавши велико задовољство што се овако велики јубилеј, значајан за цео српски народ, обележава и у Новом Саду.

– Гледајући ове величанствене фотографије, питам се: имамо ли право на скромност; па чак понекад и на осећаје ниже вредности пред Европом, када данас у Новом Саду, на пример, обележавамо седам векова задужбине краља Милутина? Ми смо због оваквих вредности неизбрисиви део европске културне баштине – порука је директора Панаотовића.

У својству домаћина ове величанствене изложбе, Његово преосвештенство Епископ бачки, господин Иринеј, у својој беседи, истакао је да би сваки народ био поносан, ако у средишту свог етничког простора има овакву светињу као што је манастир Крупа. Али имати такву светињу и лепоту на етничкој и црквеној периферији нашег простора, још је значајније.

– Није ово прилика за полемике, али не могу да не споменем тезу која се у данашњој Хрватској пласира готово у свим тамошњим медијима, да су Срби на том простору дошљаци. Међутим, историја је сасвим другачија. Ничија пропаганда не може заменити, а ни засенити историјску истину коју је још Константин Порфирогенит, византијски император, говорио у свом спису „О управљању империјом“ да су Срби и Хрвати живели напоредо, а Далмацију и друге делове населили су истовремено – подсетио је на ове историјске чињенице владика Иринеј.

Његово преосвештенство Епископ далматински Фотије, захвалио се аутору Дарку Дозету, јер је својим објективом покушао да „ухвати“ старину и патину свих 700 година манастира Крупе.

– Добро је да је ова изложба први пут приказана управо у српској Атини. Треба да чувамо своје корене и светиње, јер оне чувају нас. У Далмацији, како је то забележио песник Мирко Королија, су три наша манастира –  Крка, Крупа и Драговић – који као беле лађе плове кроз историју и чувају православље и Србе на тим просторима – предочио је владика Фотије присутнима. Пошто је бираним речима подсетио на импресивну историју манастира Крупе, прогласио је изложбу отвореном.

Овој свечаности присуствовали су  и митрополит загребачко-љубљански Порфирије, као и игуман манастира Крупе архимандрит Гаврило Стевановић.

Аутор Дарко Дозет, најавио је да ће изложба, после Новог Сада, бити представљена у Грачаници, како би се и симболично спојиле две задужбине краља Милутина. Потом ће слике манастира Крупе путовати у Београд и Бања Луку.

Изложба је обогаћена и пратећим текстовима Сњежане Орловић, историчара уметности, врсног познаваоца манастира и цркава Епархије далматинске и Епархије горњокарловачке. Аутор је четири књиге – Манастир Крупа, Манастир Драговић, Манастир Гомирје, Манастир Пресвете Богородице Тројеручице. Ускоро ће бити објављено и обимно издање Шематизма и историје Епархије горњокарловачке, али и монографија поводом великог јубилеја 700 година манастира Крупе, коју ради у коауторству са теологом и историчаром Радованом Пилиповићем.

 Аутор изложбе Дарко Дозет, сарађивао је са најугледнијим светским новинским агенцијама, а фотографије су му објављивали готово сви светски листови и магазини. Његове фотографије илустровале су више од 1.000 насловних страна најзначајнијих медија, првенствено Вечерњих новости, а самосталне изложбе имао је у више од 50 градова Србије и иностранства. Аутор је пројекта Корени душе посвећеног Косову и Метохији, али и коаутор пројекта Сведоци трајања који приказује српску културну баштину у Републици Румунији.

 

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања