Где смо ми, а где је Универзитет?

query_builder

studentska tribina

Трибина “Анатомија Универзитета”, на којој су говорили проф. др Драган Проле, са Одсека за филозофију, и пензионисани проф. др Миодраг Радовић, са Одсека за упоредну књижевност Филозофског факултета у Новом Саду, одржана је у новосадском Културном центру.

Велика заинтересованост омладине за проблеме у којима се налазе образовне институције, професори, али и студенти, био главни је повод за реализацију ове трибине, навели су организатори. Позив за учешће у конструктивној расправи упућен је и проректору за финансије и организацију Новосадског универзитета, Радовану Пејановићу, који је на почетку прихватио, али је у последњем тренутку отказао учешће. Посетиоци трибине, махом студенти, недолазак проректора оценили су као страх од директног суочавања са проблемима новосадских академаца.

Како је објаснио проф. др Драган Проле, главни проблем Новосадског универзитета је тај што нема довољно искуства у примењивању савремених метода у високом образовању.

 -Универзитетска настава свела се на пуко преношење знања, што је и довело до кризе у којој су се налазили европски универзитети крајем 18. и почетком 19. века. Оно што је тада било, али и сада представља проблем, јесте недовољно образовање професора. Универзитет је постао продужетак школе, и разлика, која је кључ Хамболтосвке реформе, није  се осећала. То значи да гимназијски наставник не мора да буде истраживач, не мора да буде препознатљив у својој бранши нити да има самостално дело, док универзитетски професор то мора да испуни. Суштина је да се професор укључи у процес који се традиционално зове спој наставе и истраживања –нагласио је Проле.

Осим тога, проблем у образовном систему представља и лобирање једне науке у оквиру Универзитета, која маргинализује друге науке, и не дозвољава им да се развију како треба, сматра Проле. Према његовим оценама Универзитет би требало да буде установа која почива на симбиози наука, што би студентима пружило далеко више знања и могућности.

Да су студенти запостављени, сагласан је и проф. др Миодраг Радовић, који тврди да се они који преносе знање тиме не баве довољно, а посебно да се према томе не односе критички, како би требало. Он сматра да је за овакво стање одговорно увођење Болоњског процеса, који је у наш образовни систем донео само дезорјентацију, збуњеност и пометњу.

Студенти, нажалост, највише осећају шта им је донела, а шта одузела Болоња. Она је у теорији била лек против кризе у којој су се налазили европски универзитети, а код нас доводи до урушавања система високог образовања. Болоња у нашем образовном систему, није критички нити креативно промишљена, већ само продубљује кризу и доводи до новог раслојавања Универзитета – закључио је Радовић.

Након излагања два професора, и посетиоци су имали прилику да се укључе у расправу. Чињеница да су готово сви узели учешће, и то исказујући незадовољство због незаинтересованости универзитетских професора, само показује колике су размере проблема у систему високог образовања.

 

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=nhsKNCpVuHs[/youtube]

 

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=VP0l7ebx-4E[/youtube]

Tags:

Остави коментар

comment
Ваша имејл адреса неће бити јасно објављена. Поља која су обавезна обележена су са *
account_circle
email
language