Други дан „Просефеста” – Луиса Валенсуела и Драго Кекановић

query_builder

Други дан „Просефеста”, 19. април, остаће запамћен по пуној Трибини младих Културног центра Новог Сада. Публика коју су чинили ученици, студенти, професори, остали учесници „Просефеста” и други гости, имали су прилику да виде и чују две истакнуте личности из света савремене књижевности – Луису Валенсуелу и Драга Кекановића.

Луиса Валенсуела је једна од највећих латиноамеричких књижевница која долази из Аргентине специјално за „Просефест”. Како би омогућила несметану комуникацију између публике и списатељице, поред Луисе нашла се и Ана Марковић. Она је присутнима такође приближила и појаснила Луисину књижевну поетику.

На самом почетку, Луиса је у оригиналу прочитала своју приповетку „Кључ” из збирке „Симетрије”. Ова приповетка је од изузетног значаја за разумевање целокупног Луисиног опуса, као и њене поетике. Луиса преиспитује, проблематизује и раскринкава друштвене односе моћи који су уткани у сам језик и књижевне каноне. Мотив симетрије, који се налази и у наслову, односи се на симетрију између дискурзивног насиља које постоји како у књижевној традицији, тако и у реторици политичких режима, али и на симетрију између дискурзивног и физичког насиља, будући да су за време војне диктатуре у Аргентини политички противници режима били масовно мучени у тајним логорима.

Луиса Валенсуела је данас једно од највећих имена латиноамеричке књижевности. Имала је прилике да одраста у друштву великана светске књижевности као што су Борхес и Сабато. Теме које се налазе у основи њеног књижевног рада јесу теме родне природе које се тичу културног и друштвеног положаја жена, као и насиља над женама. Писала је романе, приповетке, есеје (од којих је велики број аутопоетичких), кратке приче и путописе. У свом делу она хвата атмосферу страха од политичке репресије у злокобном периоду аргентинске историје и бави се психолошким последицама диктатуре. Поред аутобиографских елемената, јавља се и еротизам, као и поигравање жанровима, чиме жели да укаже на идеолошке основе језичких форми.

Валенсуела је и данас врло активна књижевница и добитница бројних награда. У историји ће остати упамћена као ауторка постбума која коначно покреће женску књижевност. Политичким темама не приступа дидактички, већ се њима поиграва, бива иронична, служи се бројним наративним и језичким експериментима. Самим тим њена књижевност није типично политичка, али њено дело има важну политичку димензију. Њена проза није теоријска, већ весела, разиграна, а истовремено мрачна и духовита; она поставља питања не износећи тезе, помера угао гледања, преиспитује оно што се чини универзално и природно.

„Постмодернизам је данас прешао из књижевности у политику и то је оно што ме плаши и узнемирава”, изјавила је Луиса.

Ученице гимназије Светозар Марковић имале су ту част да разговарају са Луисом, постављајући јој питања у вези са прочитаним књигама и стваралаштвом уопште.

Након повратка са „Просефеста” Валенсуела одлази у Буенос Ајрес, где ће као трећа жена у историји отворити сајам књига.

Други гост вечери био је Драго Кекановић, којег је представио Марко Недић. Драго Кекановић је писац који је у књижевност ушао са групом хрватских борхесоваца, младих фантастичара тог времена. Временом Драго Кекановић почиње све више да се окреће српској публици. Посебно се бави Србима који живе у Хрватској, који су за њега инспиративни како због историјске тако и због политичке судбине. Иначе, у свом стваралаштву није склон националном раслојавању, за њега сви представљају један народ.

„Он ове осетљиве теме обрађује на професионалан начин, како то чини прави писац”, истакао је Недић.

Језик Кекановића одликују бројне синкопе, елиптике, метафоре и асоцијације које изазивају осећање читалачког задовољства. Он проналази изванредне аналогије између прошлости и садашњости. Не робује само једној форми, облику и теми. Није се поигравао елементима постмодернистичког писма и са читаоцима комуницира таман толико колико треба.

„Из овога што сте чули, може се закључити да је он један децентан, опрезан писац који не жели да иде у крајности, који свему жели да пружи могућу меру, и који у томе успева.”, закључује Недић.

Након Недићевог осврта на Кекановићево дело, ученици гимназије „Исидора Секулић” имали су прилику да поставе питања самом аутору.

 

Остави коментар

comment
Ваша имејл адреса неће бити јасно објављена. Поља која су обавезна обележена су са *
account_circle
email
language