Четврти дан „Просефеста” – Сантјаго Ронкаљоло (Перу) и Бранко Анђић (Србија/Аргентина)

query_builder

Четврти дан „Просефеста”, 21. април, увеличала су два писца – Сантјаго Ронкаљоло (Перу) и Бранко Анђић (Србија/Аргентина), којима су друштво правили гимназијалци из школа „Исидора Секулић” и „Светозар Марковић”.

Сантјаго Ронкаљоло је познати перуански прозни и драмски писац, писац књижевности за децу, сценариста, новинар и преводилац. 2010. године британски часопис Гранта уврстио га је у 22 најбоља писца на шпанском језику млађа од 35 година. Ширу популарност стиче романом Црвени април, који поред романа Стид, имамо преведен на српски језик. Ронкаљоло поседује веома занимљиву биографију, одраста у квалитетним околностима где је негована књижевност. Перу, који је био земља ужаса у време када се он у њега враћа, служи му као директна инспирација за већину написаног. Као колумниста чувеног мадридског дневног листа EL PAÍS, написао је колумну о Новом Саду за време трајања „Прозефеста”, која ће бити ускоро објављена. Велики је филмофил, а по његовој књизи Стид направљен је истоимени филм. Професорка Бојана Ковачевић Петровић увела је присутне у стваралаштво Сантјага Ронкаљола и такође се побринула за преводилачки део Сантјаговог дијалога са ученицима гимназије „Исидора Секулић”.

„Његове књиге и њихова поглавља су беспрекорно искадрирани. Ниједна реч није сувишна, свака реченица је тамо где треба, све је одмерено и пуно емоција и када све то саберете, добијете једно штиво које не можете да испустите из руку и које, напросто, вапи за тим да га прочитате што пре и да желите још”, закључила је Бојана Ковачевић Петровић.

Други аутор који је угошћен јесте Бранко Анђић, писац, преводилац, професор књижевности и новинар. Рођен је у Београду, а од 1990. живи у Буенос Ајресу. О његовим двема књигама Плеј бек и Тешки метал, говорио је Срђан В. Тешин. Роман Плеј бек је структурално необичан роман, који се супротставља теорији романа. Ово је прича о музици и значају музике у људском животу. Роман Тешки метал ушао је у шири избор за НИН-ову награду, а за њега је сам Анђић истакао:

„Oвај роман је реконструкција нечега што временом постаје југоносталгија.”

Након кратке анализе сваког од романа, Срђан В. Тешин дао је реч младима из гимназије „Светозар Марковић”, који су Анђићу постављали питања у вези са књигама, али и исказивали своје критичко мишљење о њима.

Остави коментар

comment
Ваша имејл адреса неће бити јасно објављена. Поља која су обавезна обележена су са *
account_circle
email
language