Синоним за велике представе – МАЈЕРА

query_builder

У оквиру програма посвећених савременом културном стваралаштву националних мањина у Војводини, у Културном центру Новог Сада представљена је монографија „Мајера“ поводом шест деценија живота и 35 година рада редитеља Љубослава Мајере. Тим поводом објављена је монографија на словачком језику коју је приредио Павел Матух, а која би ускоро требала да се појави и на српском језику.

Позоришни критичар Даринка Николић истакла је да јој је Мајера један од омиљених редитеља, који своје представе прави „скалпелски прецизно и одмерено, на ретко упечатљив и квалитетан начин, тако да се емоције не губе“.
-Мени је један од уредника рекао да сам толико слаба на Мајеру да бих о њему написала хвалоспеве и суперлативе, чак и да направи најгору представу на свету. Верујем да није погрешио, премда још нисам погледала Мајерине лоше дело – рекла је Николићева.

Првак Српског народног позоришта и један од најпознатијих новосадских глумаца Радоје Чупић изјавио је да је „Мајера један од редитеља који је оставио превише трага на њему, а да су премало радили заједно“
-Многи глумци мисле да, када заврше Академију, завршавају и процес учења. Међутим, код Мајере почиње те такозване „постдипломске студије“ где заиста научите шта је љубав и однос према раду, позоришту, стваралаштву, глуми и то је непроцењиво. Мислим да је недопустиво и срамно што Мајера већ готово две деценије не сарађује са Српским народним позориштем, али верујем да није касно да се то исправи – рекао је Чупић.

Говорећи на трибини, Горан Ибрајтер је истакао жаљење што монографија постоји само на словачком, а не на српском језику, иако су издавачи неколико пута конкурисали код покрајинских институција по том основу.
-Две даске и једна страст, то јесте дефиниција позоришта и то јесте све што је потребно Љубославу Мајеру да направи врхунско дело – рекао је Ибрајтер и прочитао предговор књиге.

Иначе, трибину су кратким драмским комадом отворили и затворили студенти глуме Академије уметности у класи Љубослава Мајере.
Мајера је режирао десетине документарних филмова, више од сто радио драма, био је две године директор Народног позоришта Тоша Јовановић у зрењанину, професор је Академије уметности у Новом Саду, а био је и декан Академије уметности у Банској Бистрици. За рад у позоришту, добио је Стеријину награду, три Златне маске, пет награда за најбољу режијуу на Фестивалу малих и експерименталних позоришта у Панчеву, као и низ других признања.

Последњих година режирао је велики број позоришних представа како у професионалним, тако и у аматерским позориштима у Србији. Носилац бројних признања као што су: Стеријина награда (највеће признање), три Зллатне маске (Југословенски фестивал аматера), пет награда за најбољу режију (Фестивал малих и експерименталних позоришта у Панчеву), награда за најбољу режију на смотрама у Вршцу, Сомбору, Београду и Врању, као и низ других признања укључујући и Октобарске награде града Кикинде и Бачког Петровца.

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=an0P2eRlEPc[/youtube]

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=I5dKQzVqL-c[/youtube]

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=FWnuFnm5kHw[/youtube]

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=_J464dwhdOE[/youtube]

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=1BL6_71vFaE[/youtube]

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=IeBEL66-LMg[/youtube]

Остави коментар

comment
Ваша имејл адреса неће бити јасно објављена. Поља која су обавезна обележена су са *
account_circle
email
language