Четврти дан манифестације “Антићеви дани”

query_builder

Четврти дан манифестације “Антићеви дани”

ПРЕДСТАВЉЕНА ЗБИРКА ПОЕЗИЈЕ ЗОРАНА ХР.РАДИСАВЉЕВИЋА

Четвртог дана манифестација “Антићеви дани”, 16. марта, на Трибини младих Културног центра Новог Сада промовисана је књига песама “Света трешња“ Зорана Хр. Радисављевића (издавач Књижевна Општина Вршац).О овој збирци поезије, осим аутора, говорили су књижевни критичари и публицисти Гордана Влаховић и Др Драшко Ређеп.

Радисављевић је започео промоцију читањем песме која носи назив саме збирке, а потом је наставио са насловима “Јагода” , “Jeja”,”Бела лептирица”, “Мртвац”, “Вино из костију”…

​Говорећи о аутору ове збирке , Ређеп је истакао да је његов лиризам разговорно спонтан и болно оперважен нашом неосетљивом и ригидном свакодневицом, те да има тајни огањ живописности.

– Наизглед лежерно колоквијалан, Радисављевић пише као први и потоњи човек. Скрајнут, тихо роморећи и тужно се досећајући оних којих нема. Снажно обнавља ону нашз песму која, као код Виславе Шимборске, траје на око испод гласа,а заправо постаје аутентична рапсодија подразумевања, завере и саборности најзад – казао је Ређеп.

Гордана Влаховић, књижевна критичарка,доживљава Радисавље вића као необичног и несвакидашњег писца..

– Мото ове књиге чине стихови Бранка Радичевића. Сама збирка је сажета , без наративне размахнутости, крхког стиха, естетски је дотерана.Песник твори четири поетска круга (Старе Траље, Пријатељи, Антологија и Нове Траље). Песмом по којој књига носи име, остварена је потпуна хармонија песника и дивље трешње. Асоцијативно нас повезује са митском причом о светом дрвету које се не сме сећи, које се не дира,има култну магијску и митску вредност. “Света Трешња” разговара са читаоцем – рекла је Влаховићева.

Завршница четвртог дана манифестације „Антићеви дани“ уприличена је у Читаоници Градске библиотеке. Бројни поштоваоци Мике Антића имали су јединствену прилику да виде мање познато  „драмско лице“ песника.

Повечерје „Концерт драмског читања Мирослава Антића“ започело је уводном речју театролога Мирослава Радоњића који је подсетио на песникову решеност да у једном тренутку смогне снаге, прекорачи властиту сенку своје поезије и одлучи да пише драме. И то до последњег даха.

 – Чини се готово невероватним да у времену између 1958. када највероватније настају прве Антићеве драмске забелешке и 1962. када му излази из штампе једино драмско дело, објављено за живота , он у потпуности уобличава шест текстова намењених сцени и уз то публикује четири збирке песама (Псовке нежности, Боје речи, Концерт за 1001 бубањ и Распевана равница)- навео је детаљно Радоњић уз констатацију да таква стваралачка еруптивност, ваљда, још једино подсећа на ону Милана Коњовића.

Антићеве сценске бајке, драме, радио-драме и комедије, написане су овим редом: Звездана река, Парастос у белом, Рт Добре Наде, Женидба на оглас, Повечерје и Отужни марш (који је преведен на француски) и све су, осим Рта Добре Наде, код нас приказане или изведе на радију од јуна 1959. до априла 1962.

Праизведба драме „Повечерје“ изведена је 20.фебруара 1961. године на сцени Народног позоришта у Сомбору, а главне роле тумачили су легендарни Иван Хајтл и Добрила Шокица. Радио премијеру „Повечерје“ је доживело непуних месец дана касније у извођењу ансамбла Радио драме Новог Сада у режији Иштвана Варге.

Врхунац Повечерја у Градској библиотеци било је драмско читање једног од три чина представе „Парастос у белом“ који је публици приредио квартет младих и даровитих драмских уметника Позоришта „Шмиранти“ : Младен Вуковић, Соња Исаиловић, Бошко Петров и Сања Поповић.

 

 

 

Tags:

Остави коментар

comment
Ваша имејл адреса неће бити јасно објављена. Поља која су обавезна обележена су са *
account_circle
email
language