Утицај светске економске кризе на земље региона

query_builder

Утицај светске економске кризе на земље региона

 

Аутор: Богдан Кукић

 

Говорећи о последњој светској економској кризи, чији смо сами сведоци, може се слободно рећи да је у питању свеокупна криза савременог  „западног света“ и њиховог система вредности, која је за последицу имала преливање на читав свет, па тако и на Србију и сам регион.

Нуклеус саме кризе, данас се често истиче да је било у хипотекарним кредитима, из тог разлога се и сама криза назвала Хипотекарном кризом. Међутим, по мишљењу аутора овог текста, узроци кризе су у:

1- моралном хазарду људи запослених у финансијском сектору, који су продавали финансијске деривате, лажно обмањујући инвеститоре широм света да су то најсигурније инвестиције;

2- рејтинг кућама које су из страха да не би изгубиле посао давали најбоље оцене финансијским  дериватима на нивоу „смећа“;

3-  и пре свега, изразито снажна дерегулација финансијског сектора у САД-у која је почела још 70-тих година  века, где се цео финансијски сектор трансформисао из традиционалног банкарства у „савремено“.

Данас смо сви сведоци јасних последица кризе, постоји јасна статистика, цифре и највећи губитници. Готово да не постоји ниједна привредна грана до које ова криза није дошла, јер се прелила из финансијског сектора у производни сектор у САД-у , а затим како је један економиста рекао “САД су добиле кијавицу, а свет запаљење плућа“. На сву срећу најцрње прогнозе многих економиста широм света се нису оствариле , светска привреда се годинама уназад опоравља, али по мишљењу аутора нису урађене скроз праве мере и могуће је да су све ове године „опоравка“ уствари предзорје нове светске економске кризе.

Утицај кризе на земље региона

Глобална финансијска криза снажно се одразила на Босну и Херцеговину. Солидан предкризни раст, који је БИХ имала као и већина земаља у региону, заснивао се на снажној унутрашњој потрошњи, ниском нивоу штедње и растом спољног дуга. Овакав модел прекризног раста био је омогућен снажним приливом страног капитала, већином из европских комерцијалних банака. У том смислу БИХ је бележила висок раст кредита и била је изразито рањива у смислу спољног утицаја, па је глобална криза резултирала наглим престанком прилива страног капитала у БИХ, као и смањењем потражње за робом произведеном у БИХ.

Иако је на самом почетку кризе гувернер Централне банке БИХ, Кемал Козарић, изјавио да глобална финансијска криза неће имати директног утицаја у БИХ, али се индиректно може одразити на повећавање каматних стопа. Гувернер Централне банке у БИХ је 2008. године изјавио да је штедња у банкама осигурана захваљујући деловању агенције за осигурање депозита, али у централној банци су и очекивали и благи пад инфлације захваљујући паду цене нафте на светском тржишту.

Крајем 2008. Године, каматне стопе у БИХ су почеле расти, што је за директну последицу имало смањење могућности кредитирања привреде и становништва. Ово је све довело до тога да је на берзи дошло до пада вредности акција, долази до негативног психолошког утицаја , што за последицу има смањење улагања, што је опет за последицу довело до пада БДП-а БИХ.

Већина економиста је упозоравала да се мора заштитити домаћа производња и смањити трговински дефицит, међутим БИХ није имала мере којим би могла заштитити своју економију од последица глобалне финансијске кризе.

Светска финансијска криза се посебно негативно одразила на цену сировина, што је додатно оптеретило БИХ због њихове привредне структуре. Тако нпр. после суморних најава произвођача алуминијума у земљама окружења о смањењу производње, због наглог пада вредности на берзи.  Тако да се криза значајно одразила и на мостарски „Алуминиј“, јер је на Лондонској берзи за три месеца цена пала са 3300 долара на 2250 долара за једну тону, а цена сировине је остала иста или се чак повећала.

Имајући у виду да мостарски „Алуминиј“ је у то време извозио 120 000 тона примарног алуминијума и алуминијумских легура, и у периоду пре пада цене на светском тржишту је остваривао приход од скоро 300 милиона долара, због пада цене на Лондонској берзи, приход је могао бити преполовљен и не би могао покрити нарастајуће трошкове производње, што би за последицу имало отпуштање одређеног броја људи.

Слично алуминијуму, снажан пад  на светској берзи је доживело и гвожђе, који је главни извозни атрибут жељезаре у Зеници, која је у власништву интернационалне компаније „Митал“. Алуминијум и гвожђе чине 21% извоза БИХ и око 30% извоза Федерације, па је сходно тим бројевима, влада Федерације морала да реагује и увела је субвенционисање основних сировина за ова два највећа извозника Федерације и БИХ. На овај начин су се донекле умањиле последице светске економске кризе на подручје БИХ, а хиљаде радника у ова два гиганта је сачувало посао.

У погледу Хрватске, прве анализе стручне јавности су говориле да ће се последице светске економске кризе највише одразити на сектор туризма, грађевинарства и на предузећа која су извозно орјентисана. Прве прогнозе су говориле да ће приходи у Хрватској благо опадати у 2009. години. Такође оно што су прве анализе говориле, је да ће доћи до додатних проблема са већ постојећом отплатом старих кредита. У влади Републике Хрватске и већина независних експерата су тврдили да је финансијски сектор изразито стабилан. Међутим светска економска криза је од свих земаља региона највише погодила Хрватску.

Република Хрватска је на жалост, у периоду од 2009. године до 2013. године, забележила други највећи кумулативни пад у државама Европе. У овом периоду Хрватска је остварила пад од 12,3% и једино већи пад од ње је имала Грчка, која је имала пад од 26% БДП-а.

Хрватска је уз Грчку, једина земља Европе која 5 година није забележила, ни у једном тренутку раст од 2009. године. Европска Комисија је 2013. године, Хрватској прогнозирала раст од 0,5%, међутим на крају године је ММФ израчунао да је пад био 0,6%, иако су сви у влади имали очекивања да ће коначно доћи до стагнације.

Такође, у овом периоду од 2009. до 2013. године, Хрватска је имала и најмању стопу запослености унутар држава ЕУ од свега 52,6%, а крајем 2014. је имала стопу незапослености од 22,7%. По овом неславном параметру, Хрватска је имала сличну  стопу незапослености као и Србија у том периоду.

Као нова чланица ЕУ, Хрватска је током 2014 године, добила препоруке већа ЕУ за смањење дефицита на 4,6% у 2014 години, а у 2015 и 2016 је требало очекивати смањење дефицита на 3,5 и 2,7 % БДП. Међутим ово се није остварило!

Ако се све узме у обзир Црна Гора није претрпела значајне последице Светске економске кризе, због саме структуре њене привреде, која се већином ослања на туризам. У погледу комерцијалних банака оне су доста стабилне. Мали број уговорених инвестиција се одвијао скоро планираном динамиком, као и кредити од светске банке. Црна Гора пре почетка кризе није користила кредите Међународног монетарног фонда, тако да политика фонда није имала утицај на економију Црне Горе. Кредити који су потребни Црној Гори у периоду кризе су били уговорени у предкризном периоду са Светском Банком и одвијали су се по плану.

Оно што је имало утицаја на Црну Гору је био пораст каматних стопа, што је директна последица раста референтних каматних стопа на светском тржишту.

По речима главног економисте савета централне Банке Црне Горе Николе Фабриса: „Глобална финансијска криза се у Црној гори, као и већини привреда у транзицији, у 2008. години није осетила у истој мери као на тржиштима најразвијенијих земаља, али негативан утицај ће се осетити у 2009. години“

Разлог свега овога је у томе да се Црна Гора по подацима Еуростата најбрже развијала у периоду од 2005. до 2007., у овом периоду је забележен и снажан прилив инвестиција, а међу њима изразит прилив руског новца. У овом периоду Црна Гора је имала стопу раста од 9% годишње.

Међутим оно што карактерише Црну Гору, јесте да је мала и изразито отворена економија, па сходно томе мора доћи до последица светске економске кризе. Са растом каматних стопа долази до успоравања инвестиција, који ће с једне стране утицати на смањење црногорског извоза и смањење домаће тражње. Такође последице се могу видети и у  смањењу броја туриста са Запада, што ће све ово укупно неминовно довести до пада животног стандарда.

 

Литература:

Tags:

Остави коментар

comment
Ваша имејл адреса неће бити јасно објављена. Поља која су обавезна обележена су са *
account_circle
email
language