Туризам и екологија-шанса Србије као земље дунавског региона

query_builder
Туризам и екологија-шанса Србије као земље дунавског региона

Аутор: Богдан Кукић, економиста

Дунав је друга најдужа и друга водом најбогатија река, сигурно  најзначајнија европска река и представља европски саобраћајни коридор 7. Дунав је, својим током део трансевропског пловидбеног система Дунав-Рајна-Мајна, који спаја исток и крајњи запад Европе. Трансевропски пловидбени систем  Дунав-Рајна-Мајна је дугачак  3504 км, и својом дужином спаја Северно море са Црним морем.

Дунав настаје у Шварцвалду од својих изворишних кракова Брег и Бригах, на југозападу Немачке. Дунав је дугачак 2850 км, протиче кроз неколико главних централноевропских градова, пре него што се улије у Црно море. Данас река протиче или чини границу између десет држава, а то су редом од извора према ушћу: Немачка, Аустрија, Словачка , Хрватска, Србија, Бугарска, Румунија, Молдавија и Украјина.

Кроз Србију, Дунав тече у дужини од 588 километара, од Бездана до Прахова и карактерише га енергетски потенцијали, близина универзитетских центара, предели недирнуте природе, путеви вина, судари империја и престоница кроз историју, пут римских императора, трагови из неолита и више средњовековних тврђава ( међу којима је Голубачка тврђава, која се сматра најлепшом на целом току Дунава) . Дунав је плован целим својим током кроз Србију, док му се у Србији уливају  Драва, Тиса, Тамиш, Велика Морава и Тимок и Нера.

Србија је у погледу богатства са сопственим водама, релативно сиромашна, али зато има огромне количине транзитних вода, које Дунав са својим сливом уноси у Србију. Самим тим то намеће потребу, за паметним управљањем са тим непроцењивим ресурсом у циљу свеобухватног привредног и друштвеног развоја.

Дунавски региoн је хетерогена област у економском, религијском, културолошком и еколошком смислу и представља најинтернационалнији речни слив у свету и највећим својим делом је на простору ЕУ. Дунав је на овај начин  ЕУ отворило према њеним блиском суседима, региону Црног Мора, Јужној Кавказији и Централној Азији.

Ово је створило потребу да се формира стратегија ЕУ за Дунавски регион, по узору на већ формирану стратегију за Регион Балтичког мора. Ова стратегија је била неопходна , јер Дунавски регион покрива једну петину простора ЕУ, а у њему живи преко 100 милиона људи, па је самим тим благостање људи који живе у Дунавском региону нераскидиво повезано са Унијом у целини. Многи проблеми који данас оптерећују државе не познају националне границе  попут: поплава, транспортних веза, тренутно актуелне избегличке кризе, заштите животне средине, безбедност- борба против тероризма, енергетски проблеми и сл, једноставно захтевају један наднационални одговор и заједнички приступ превазилажењу истих.

Туризам

На 37. генералној скупштини Дунавске туристичке комисије закључено је да ће у будућности у Подунавским земљама неки од најпопуларнијих видова одмора бити бродски, бициклистички и кампинг туризам.

У погледу бициклизма, позната је тура ЕУРОВЕЛО 6, која почиње од Атланског океана у Француској и води до Црног мора. Ова тура бициклисте највише води кроз Немачку и дугачка је 3500 километара. У Србији је ова тура дугачка 668 километара, чији важан део пролази кроз Ђердапску клисуру, магистралним путем М 25-1 и може се прећи за 6-7 дана. Наравно, бициклисти се могу одлучити и за алтернативне путеве кроз Србију, како би могли да виде неке делове нетакнуте природе, споменике или одређене сегменте културне баштине.

До пре коју годину, овом рутом кроз Србију је пролазио занемарљив број бициклиста, али је у међувремену на том проблему порађено, па је постављена сигнализација, израђене су брошуре, ангажоване туристичке организације, што је све довело до резултата да данас том рутом кроз Србију прође између 15000 и 20000 бициклиста.

Поред Еуровело 6 бициклистичке руте, у понуди постоји и ЕуроВело 13, чије је име „Гвоздена Застава“ и ова рута комбинује европску политику, историју, природу, културу и подсећа на некадашњу поделу европског континента. Ова стаза је дуга 9000 километара и протеже се највећим делом кроз некадашњу границу са Варшавским пактом. Ова рута пролази кроз 20 земаља, од којих су већина данас чланице Европске Уније.

За оне који нису  љубитељи бициклистичког туризма, постоје пешачке стазе, Danube Hike, речни туризам, Дунавски пут вина и Пут римских императора.

Прогноза је и да ће до 2020. крузинг бизнис бити водећи на планети у индустрији туризма. Због великих потенцијала за развој наутичког туризма у овом региону, у изразито перспективне пројекте спадају они који за циљ имају развој и комерцијализовање наутичких производа: марина, као и „речних крузера“.

Кад се говори о речном туризму, највећи део тржишног колача одлази на кружна путовања кроз већи број Европских земаља. По путовању речним крузерима, Дунав је најпопуларнија река, чак испред Нила, Јангце, Мисисипија и свих других Европских река. Ова паневропска река у Србију улази на самој тромеђи са Мађарском и Хрватском, а кроз Србију, Дунав свој ток почиње кроз живописну војвођанску равницу и националне паркове “Фрушка гора” и “Ђердап”,затим  Апатински рит, Карађорђево, Петроварадинско-Ковиљски рит и Делиблатска пешчара. Значајан потенцијал представља близина археолошких налазишта, као што су: Неолитска – Старчево, Винча, Лепенски вир; Римска – Римски друм на Ђердапу, Трајанова табла и др. На територији Србије, живело је 17 римских императора, међу којима: Трајан Деције, Хостилијан, Клаудије Готски, Квинтил, Проба, Аурелијан, Максимилијан, Даја, Константин Велики, Ликиније, Констанције други, Ветранио, и други… Туристи су у могућности да имају одличан провод уз добру храну и вино са овог подневља, обиласком тврђава, вожњом римским двоколицама, галијом или шетњом римским лавиринтима и путевима.

Пут у римско-античку прошлост, туристи би могли започети у чувеном археолошком налазишту у Сремској Митровици, некадашњем Сирмијуму, који крајем трећег века наше ере постаје један од престоница Западног Римског Царства. Сремска Митровица је такође надалеко позната по „Бермуту“, вину које се производи само на том подручју и које је служено и на трагичном „Титанику“. Затим надаље, пут би могао да одведе до Костолца, где се у античком периоду развијао сада већ надалеко познат Виминацијум, један од тада најзначајнијих римских градова и војних логора, који је предходних година комплетно обновљен. Затим пут даље води, у близини Зајечара, Feliх Romuliana, који је од 2007. стављен на листу светске културне баштине UNESCO-а. Овде се посебно истиче Царска палата која је подигнута крајем трећег и почетком четвртог века, са прелепим мозаицима, фрескама, скулптурама, који представљају сам врхунац уметности тога периода.  Ову палату је подигао император Галерије. Након тога туристи би могли да посете данашњи Ниш, некадашњи Наисус, родно место светог цара Константина Великог, императора под којим је хришћанство постала званична религија Римског Царства. Данас ове локалитете у Србији посети годишње преко 20000 туриста и план је да се тај број повећа!

Туристичку атракцију представљају и подунавски градови и места са бројним културно-историјским споменицима, као и богате музејске збирке у Музеју Војводине у Новом Саду, у народним музејима Зрењанина, Вршца, Панчева, градским музејима Суботице и Сомбора, као и Музеју Срема у Сремској Митровици. Цео ток  Дунава кроз Србију, обилује богатим културно-историским наслеђем и духовно стваралаштвом: Срба, Мађара, Словака, Румуна, Русина, и других.

Крстарење Дунавом кроз Србију, незаборавно сећање на туристе могу да оставе и средњевековне тврђаве. Попут тврђаве у Петроварадину, Београду, Смедереву и Голубачка тврђава. Многи туристи сматрају Голубачку тврђаву нјајлепшим средњевекобним спомеником на целом току Дунава.

Дунав је најпопуларнија река на свету за речна крстарења, те представља велики туристички потенцијал Србије, са два највећа градска центра у Србији на својој обали – Београд и Нови Сад. Поготово Нови Сад или српска Атина са својим богатим културним садржајем има шта да понудистраним туристима на крстарењу кроз Србију.

Ако Београд или Нови Сад упоредимо са сличним градовима у Европи, тек тад можемо да увидимо колико је потенцијал речног туризма у Србији слабо искоришћен. Тако нпр. Словачка престоница Братислава, која је значајно мања од Београда, у њу годишње речним туризмом стигне 150 000 људи, док наш северни сусед Мађарска , која има свега 100 километара пловног пута Дунавом, прими 400 000 туриста. Србија иако има, све природне и културно-историске предиспозиције, па чак скоро 6 пута већи ток Дунава од Мађарске, годишње прими испод 100 000 туриста.

Ипак последњих пар година, видљив је пораст броја туриста, али сама Србија треба да осмисли нове туристичке аранжмане, да уради више на самопромисању. Званичан  циљ владе Србије је да до 2025. године повећа обим промета са 5,5 милиона тона робе на годишњем нивоу на 8,5 милиона, а број путника са 74.000 на 174.000. Потези који могу допринети ка остварењу тог циља је представљање на туристичким сајмовима у Европи, као што је био случај ове године на сајмовима у  Утрехту, Штутгарту, Истанбулу, Лондону, Софији, Букурешту, Београду, Берлину и Москви и сл…

Стратегијом развоја туризма је предвиђено да се број ноћења у Србији повећа са садашњих 6,6 на 14,8 милиона ноћења до 2025. Циљ ове стратегије је одрживи економски, еколошки и социјални развој туризма у Србији, повећавање учешћа туризма у укупном БДП земље, повећавање запослених и сл.

Стратегијом је предвиђено да долази до раста ноћења од 4,8 посто домаћих туриста, а 13,5 посто страних, значи стратегија тежи да се структура тржишта мења у корист страних туриста. Ова стратегија такође тежи и одређивању приоритетних туристичких дестинација (тачније 18) и њихово промовисање, а међу њима су Београд, Нови сад-Фрушка гора и Сремски Карловци, Копаоник, Врњачка Бања и др….

У Србији је у 2015.години остварено 6,65 милиона ноћења и остварен је девизни прилив oд 950милиона евра, а кад је прављена стратегија планирано је било да Србија у 2016. забележи  девизни прилив преко једне милијарде евра, што је већ успешно реализовано!

Нажалост кад је у питању екологија, Србија значајно заостаје за државама ЕУ, због чега Дунав плаћа велику цену. Наиме, у Србији у свакој секунди се испусти девет кубних метара комуналне воде на четрдесет различитих места. Београд сву одпадну воду директно испушта у Саву и Дунав и једини је главни град у европи који нема постројење за прераду одпадних вода. Такође слична је ситуација и у Новом Саду, који нема пречистач комуналних одпадних вода, и где се неколико пута у скоријој прошлости, десило да се  Дунав зацрвени од крви из локалних кланица.  Овде постоји више проблема, од пребацивања одговорности са једних институција на друге, до законских пропуста и на крају финансија, јер нажалост савремени филтери су веома скупи. Али ту се може поставити питање да ли је тада наше понашање према нашој околини, на крају према самима нама, неодговорно или не? Јер ми чемо на крају платити цену за такво понашање. И на крају, једина препрека, која спречава да дође до веће еколошке катастрофе у Дунаву је сам Дунав, због његовог невероватног капацитета и могућности за самопречишћавање.

 

Литература

  1. Дунавски бизнис форум

Доступно на: http://www.cedeforum.org/treci_dunavski_biznis_forum.html

  1. Стратегија развоја туризма Србије: У 2025 години 14,8 милиона ноћења

Доступно на :  http://www.novosti.rs/vesti/turizam.90.html:637093-Strategija-razvoja-turizma-Srbije-U-2025-godini-148-miliona-nocenja

  1. Дунав туристички бренд

Доступно на: http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/1281604/dunav-turisticki-brend.html

  1. Десет економских доприноса Дунава Србији

Доступно на: http://danube-cooperation.com/danubius/2016/08/18/deset-ekonomskih-doprinosa-dunava-srbiji/

  1. Стратегија ЕУ за Дунавски регион

Доступно на:  file:///F:/mag37_sr.pdf

Tags:

Остави коментар

comment
Ваша имејл адреса неће бити јасно објављена. Поља која су обавезна обележена су са *
account_circle
email
language