Речни транспорт и природни извори енергије као шанса економског раста

query_builder
Речни транспорт и природни извори енергије као шанса економског раста

Аутор: Богдан Кукић

Дунав је, након Волге, друга најдужа и друга водом најбогатија река. Иако не највећа, сигурно је најзначајнија европска река и представлја европски саобраћајни коридор 7. Дунав је, својим током део трансевропског пловидбеног система Дунав-Рајна-Мајна, који спаја исток и крајнји запад Европе. Овај трансевропски пловидбени систем је дугачак чак 3504 км, и својом дужином спаја Северно море са Црним морем.

Дунав настаје у Шварцвалду од својих изворишних кракова Брег и Бригах, код града Donaueschingena, Немачка. Дунав је дугачак 2850 км, протиче кроз неколико главних централноевропских градова, пре него што се улије у Црно море.

Данас река протиче или чини границу измедју 10 држава, а то су редом од извора према ушћу: Немачка ( 7,5% ), Аустрија (10,3% ), Словачка ( 5,8% ), Хрватска ( 4,5% ), Србија (10,3%), Бугарска (5,2%), Румунија (28,9%), Молдавија (1,7%) и Украјина (3,8%).Кроз Србију, Дунав тече у дужини од 588 километара, од Бездана до Прахова. Плован је целим својим током, док му се у Србији уливају Драва, Тиса, Тамиш, Велика Морава и Тимок и Нера.

Када се све ово узме у обзир, Дунав представља огроман потенцијал за развој Србије, па самим тим и Новог Сада. Најзначајнији утицај Дунава за економски развој Србије, па самим тим и Новог Сада, се може сагледати кроз неколико поља и то: kроз пловидбену инфраструктуру и транспорт, затим извори енергије, вода за пиће, наводњавање земљишта, унапређивање туристичке понуде Србије, развој риболова и сл….

Дунавски региoн је хетерогена област у економском, религиском, културолошком и еколошком смислу и представља најинтернационалнији речни слив у свету и највећим својим делом је на простору ЕУ. Дунав је на овај начин  ЕУ отворило према њеним блиском суседима, региону Црног Мора, Јужној Кавказији и Централној Азији.

Ово је створило потребу да се формира стратегија ЕУ за Дунавски регион, по узору на већ формирану стратегију за Регион Балтичког мора. Ова стратегија је била неопходна , јер Дунавски регион покрива једну петину простора ЕУ, а у њему живи преко 100 милиона људи, па је самим тим благостање људи који живе у Дунавском региону нераскидиво повезано са Унијом у целини. Многи проблеми који данас оптерећују државе непознају националне границе  попут: поплава, транспортних веза, тренутно актуелне избегличке кризе, заштите животне средине, безбедност- борба против тероризма, енергетски проблеми и сл, једноставно захтевају један наднационални одговор и заједнички приступ превазилажењу истих.

Речни транспорт

У Европи је веома развијен речни саобраћај, првенствено због високе рентабилности речног саобраћаја, која је могућа захваљујући  мањој потрошњи горива у односу на друге транспорте.  Речни транспорт троши свега 17% горива у односу на друмски и 50% у  односу на железнички саобраћај, за исту дужину пређених километара, што за саму последицу има његову велику економичност. Такође одржавање инфраструктуре је далеко јефтиније у односу на друмски и железнички саобраћај. Те приликом речног саобраћаја троши 3,7 пута мање горива него приликом коришћења друмског саобраћаја. Примера ради, превозом једног контењера робе из Словеније до Србије, ће се остварити уштеда од 300-400 евра уколико се користи речни транспорт у односу на друмски, односно од 100-200 евра уколико се користи речни транспорт у односу на железнички.

Најгушћи речни саобраћај у Европи је на Рајни, јер она спаја индустриски најразвијеније земље Европе и он износи чак 100 милиона тона годишње, док је тај исти транспорт на Дунаву износи око 7 милиона тона. Развитку речног транспорта у великој мери доприноси направљени канали, као што је Дунав-Рајна-Мајна. Канали несамо што допуњују пловну мрежу појединих земаља, већ и повезују пловне мреже појединих река, језера, мора. Дунав преко овог канала Дунав-Рајна-Мајна  омогућава Србији излазак на Црно море и Северно море. Још једна битна погодност речног саобраћаја је и безбедност у погледу оштећења робе,  што је посебно погодно за превоз опасног или осетљивог терета, јер у воденом саобраћају се елиминише могућност оштећења проузроковано могућим рупама на путевима. Такође у погледу речног транспорта поред маљих трошкова за гориво и одржаваље инфраструктуре, мања је и потреба за радном снагом. Ове све карактеристике су посебно погодне за превоз тешких и расутих терета. Захвањујући ниским трошковима и масовности, речни саобраћај заузима релативно стабилно и значајно место у саобраћајном систему развијених земаља

У развијеним земљама, највеће учешће у структури превоза робе речним путем имају камени угаљ, кокс, руда, дрво, све врсте житарица, нафта, гас и сл.  У Србији, на реци Дунав има осам лука од међународног значаја и то: Апатин, Богојево, Бачка Паланка, Нови Сад, Београд, Панчево, Смедерево и Прахово. Нови Сад последњих година са променом менађмента је значајно увећао количину превезене робе.

Такође од изузетног значаја за речни транспорт у Србији је и канал  Дунав-Тиса-Дунав, који се налази на подручју Војводине, између река Дунава и Тисе. Канал Дунав-Тиса-Дунав је јединствен систем канала против поплаве и за наводњавање, такође погодности овог канала се могу користити и за пловидбу, лов и риболов и сл. Канал  Дунав-Тиса-Дунав се протеже у дужини од 929 км, а могућност пловидбе каналом је на 664 км. Канал Дунав-тиса-Дунав омогућава наводњавање за 50 000 хектара земљишта и исушивање на 700 000 хектара. Једна од најзначајнијих грађевина на каналу је брана код  Новог Бечеја на Тиси, преко које се регулише водостај и наводњавање око 300 000 хектара земљишта у Банат

Управо због свих наведених предности, у Србији поготово након санкција и бомбардовања 1999 године, када су мостови на Дунаву готово сви били разорени и када се налазило доста неексплодираних бомби у Дунавском кориту, након урађених санација долази до рапидног пораста коришћења речног транспорта, како у апсолутном облику, тако и у номиналном облику у односу на друге видове транспорта. Од 2000 године до данас , скоро сваке године је долазило до повећавања у односу на предходну, а некад су ти проценти били и двоцифрени.

Графикон 1.

Izvor: RZZS; Priprema grafikona: Plovput

Тако се на Графикону види да је укупан обим унутрашњег речног транспорта за период од јануара до септембра у 2015 порастао за 8% у односу на исти период из 2014 године. Од укупног речног транспорта у првих 9 месеци 2015 скоро 90% транспорта је остварено на Дунаву, а остатак на Сави и занемарљиво мали део на осталим рекама.

На графикону 2.  Се види да је у ппрвих 6 месеци 2016 године задржан обих као и у 2015 години, односно укупан обим транспорта је 5.7 милиона тона робе. На графикону се такође види да је забележен раст обима домаћег транспорта и увоза, док је забележен пад транзита и извоза.

Од укупног воденог транспорта у 2016 за првих 6 месеци око 90% је остварено на Дунаву, док  је 7% на Сави и 3% на осталим пловним рекама.

Графикон 2.

Обновљиви извори енергије

 

Обновљиви извори енергије у свету, а поготово у Европи, играју све значајнију улогу, пре свега јер је то чиста енергија и због последице да се очекује да ће у скоријој будућности нестати нафте. Систем Ђердап који је инсталиран на Дунаву , представља највећег произвођача хигроенергије у Југоисточној Европи. Систем Ђердап чине две хидроелектране на Дунаву и то Ђердап 1 са снагом од 1026MW и Ђердап 2 са снагом од 270MW.

У погледу Ђердапа, инсталираног на Дунаву, он задоволјава 22% националних потреба за енергијом. Укупна инсталирана снага у оквиру ЕПС-а је 7190 MW, ако нерачунамо снагу термоелектрана на тренутно окупираном Косову. Дакле укупна снага система Ђердап чини 18% укупног електроенергетског потенцијала Србије, односно 54% хидроенергетског потенцијала.

Такође планира се у наредном периоду, што Електропривреда Србије, што страни инвеститори да се подигне још већи број мањих хидроелектрана, како би се максимално искористио водени потенцијал…

Такође поред хидроелектрана, у погледу дунава и природног богатства, у близини Ковина постоји налазиште за вађење лигнита из корита Дунава, где се нјеговом каснијом обрадом, добија енергија. Исто  по чему је Дунав такође веома познат, јесте његов песак, ткз „Дунавац“  који се вади багерима из његобог корита. Овај песак има веоа широк спектар употребе од зидања, малтерисања, насипања и сл….

Литературa

  1. Дунавски бизнис форум

Доступно на: http://www.cedeforum.org/treci_dunavski_biznis_forum.html

  1. Десет економских доприноса Дунава Србији

Доступно на: http://danube-cooperation.com/danubius/2016/08/18/deset-ekonomskih-doprinosa-dunava-srbiji/

  1. Стратегија ЕУ за Дунавски регион

Доступно на:  file:///F:/mag37_sr.pdf

  1. Струја од угља: доступно на http://www.politika.rs/sr/clanak/133880/Struja-od-uglja-sa-dna-Dunava
  2. Хидроелектране у Србији – Доступно на

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A5%D0%B8%D0%B4%D1%80%D0%BE%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B5_%D1%83_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B8

Графикон 1. Доступно на http://www.plovput.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/17/996

Графикон 2. Доступно на

http://www.plovput.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/17/1095

Tags:

Остави коментар

comment
Ваша имејл адреса неће бити јасно објављена. Поља која су обавезна обележена су са *
account_circle
email
language