Култне музичке емисије Радио Новог Сада- као део културолошке баштине

query_builder
Култне музичке емисије Радио Новог Сада- као део културолошке баштине

 

Аутор текста – Социолог и новинар РТВ НС – Дејан Јовичић

„Овде радио Нови Сад, на таласној дужини 212,4 метра“ – прве су речи које су емитоване тачно у подне, 29.новембра 1949. године из куће коју данас познајемо као јавни медијски сервис-РТВ. Од тог дана, до данас – Радио Нови Сад се налази у истој згради некадашњег хотела Лојд и предратном здању удружења Новосадске трговачке омладине. Радио апарате у то време, средином прошлог века,имала су само понека домаћинства.Према причама старијих , читаве породице су одлазиле на слушање програма код пријатеља или комшија,који су поседовали тадашње „чудо од технике“- „кутију у којој живе мали људи“. Чин слушања био је свечан.Људи су углавном гледали у апарат, а свакодневни послови су одлагани или прекидани због озбиљног приступа самом догађају.

radio-novi-sad-rns-ignjata-pavlasa-jpg_660x330

ИСТОРИЈАТ
Иако је основна функција куће – информативно-пропагандни програм-музичка редакција је у старту имала значајан удео у реализацији садржаја.Такозване „чисто музичке“ емисије , већ првих година,чиниле су готово половину програма,иако су недостајале грамофонске плоче (тада једини носач звука).Решења су била у „живим“ свиркама.Оркестри су наступали у студију, а та музика је директно одлазила до слушалаца. Тадашње музичке емисије су биле кратке (до 15 минута) и нису имале специфичне називе.Није било текста и опсервација, већ само спикерска најава – ко и шта ће свирати. У тим првим годинама, забавна музика је учествовала са око 20 одсто радним данима и 31 одсто викендом у раду музичког дела програма Радио Новог Сада.Током 50их, програм се проширује, па и музичка редакција добија вече ингеренције. Полако се конституишу целине препознатљивог облика и садржаја.Прва снимања на магнетофонске траке почела су 1953 године. Тада је музичким уредницима олакшан посао, јер се избор композиција стално проширивао.У том периоду се формирају посебне редакције: озбиљне, народне и забавне музике.Тако је уштројено музичко одељење и дан данас. Са појавом ултракратких таласа у понуди Радио Новог Сада , расте учесће забавне музике (до 54 одсто) у комплетном програму. Под палицом уредника Ангела Влатковића , 1957. године почиње са радом „Рандеву са музиком“. Ова емисија убрзо постаје најпознатија и најслушанија, не само у Војводини, већ је у врху у целој Југославији. „Рандеву“ се тада слушао и у земљама источног блока, а разна казивања и писма слушалаца потврђују да је многима ова емисија била прозор у свет.

1205_o851_okzxjb_u1226

Током 60их, „Рандеву са музиком“ је већ етаблиран, а емитују се такође и емисије „Џез у пола један“, „Забавни тренутак“, а на видику су и нове креације „Џез коктел“, „Музички аутомат“ и „Музички миксер“. Средином деценије , 1965. године отворен је Студио М – концертни простор у продужетку зграде Радија. Тада је отворено ново поглавље. Јавне емисије и концерти из Студиа М су одлазили у етар, до слушалаца.
У следећој деценији – 70им годинама, „Рандеву“ је непрокосновен, али се појављују и нове емисије на Радио Новом Саду које ће постати култне : „Југословенска поп сцена“ и „Поп експрес“. Обе настају у другој половини декаде. „Југословенска поп сцена“ је опстала 10ак година, док се „Поп експрес“ емитује и дан-данас. „Рандеву“ добија уторком ново рухо и префикс – Диско. Уређује га и води диск џокеј и власник познатих НС клубова – Бора Вучуревић. Он је захваљујући добрим везама набављао новитете из Америке. Форсирао је такозвани „блек соунд“( функy,соул, у диско верзији), како у емисији, тако и у дискотекама. Наследио га је у истом термину Бора Отић (тада тонски сниматељ, сада познати ТВ новинар), који је донекле променио концепт емисије.
80те почињу сјајно.Прегршт нове музике, идеја. Уз панк, нови талас, који доминирају музичком сценом појављује се потреба и за погледом уназад. Почетком године (јануар 1980.) креће са радом емисија „Уз светлост поноћне лампе“, која се бави рок музиком насталом у периоду од 1955-1970. године. Понекад се у оквиру „Лампе“ пласирају и интервјуи које су аутори (најпре Богица Мијатовић), радили са светским музичарима. По многима, ово је најуспешнија декада у раду редакције забавне музике Радио Новог Сада. У студијима се снимају значајни пројекти великих бендова и извођача, а велики број квалитетних војвођанских бендова добио је своје снимке у фонотеци, али и презентацију на таласима. Иако је деценија почела сјајно, заврсила се тузно. Растуће тензије и наговештаји сукоба у бившој СФРЈ одражавају се и на култне емисије Радио Новог Сада. Притисци информативног уредништва на реализаторе „Рандевуа“, „ЈУ поп сцене“, „Поп експреса“ и „Лампе“ постају све чесћи и очигледнији. „Поп експрес“ је највише трпео утицаје и прекрајање садржаја.
Тај тренд је почео крајем 80их, али је 90их добио пун замах. Дошло је до озбиљног срозавања угледа, не само музичке редакције, већ и целе куће. Измене су најчешће усмено презентоване, а писани документи заправо не постоје. Ипак, иако је цела деценија заслужила да падне у заборав, десило се и нешто позитивно. Покренута је 1992. радио „Стотка“, ћерка великог Радиа. У овом медију уредници музичке редакције имали су пресудан значај и утицај. С обзиром на општи тренд у друштву и експанзију новокомпоноване народне музике (турбо фолк), „Стотка“ је представљала етарску оазу доброг, квалитетног звука. До 1998. слушаност Радио „Стотке“ је порасла на 90,6 одсто, док је РНС изгубио трку. Према казивању слушалаца музика (забавна, квалитет) их је привукла ка овој – медијској ћерки старе и познате куће. Ипак, 2006те „Стотка“ је престала са радом на ФМ фреквенцији 100,00 мхз и прешла је искључиво у интернет верзију.
2000те су донеле преокрет. У Радио НС све више је критичко – текстуалног приступа у музичким емисијама, са новинарима који ауторски обрађују теме. Све емисије поново су у програму. „Поп експрес“ је модификован у „Поп експрес – плус“ и постао је двосатна емисија са два водитеља. Поред музике, бави се и другим сегментима поп културе (стрип,филм). Уз „Светлост поноћне лампе“ која је такође освежена. Бави се историјом рок музике и обухвата већи временски распон него некада. „Рандеву“ сваког дана има другог аутора и тему, а џез музици посвећује се више пажње. Поводом јубилеја (55 година постојања) 2012те године реализована је серија јавних емисија „Рандеву са музиком у улици Игњата Павласа“, као и „Рандеву са музиком из Бачке Тополе“ – поводом дана толеранције. У време Фестивала „Уличних свирача“ – „Поп експрес плус“ ишао је свакодневно из Змај Јовине улице. Музичка редакција реализује и емисије са „Егзит фестивала“ .
Занимљиво је да у званичним архивима РТВ нема пуно писаних података, али и снимљених емисија које су оставиле траг – као културна баштина. Према казивању самих аутора култних емисија (Богица, Чупко, Вита) њихови гласови практично не постоје у фонотеци радија .С обзиром на то, занимљиво је сазнати каква су њихова сећања и виђења прошлости Радио НС.
1bogicaБОГОМИР МИЈАТОВИЋ – БОГИЦА
Првог јуна 1957 – Ангело Влатковић, који је био стоматолог, али и музичар, позван је да се укључи у рад музичког одељења Радија. Прве „Рандевуе“ радио је Ангело, а касније је убацио у причу и Ацу Рукавину и Бобија Давидовћа. У почетку, „Рандеву“ се бавио џезом, а касније, у најезди нових имена, појавом Битлса и Стоунса, окреће се рок музици.
До појаве младе екипе аутора (Јован Николић, Мића Јокић, Анђелко Малетић-Чупко, Витомир Симурдић-Вита, Богомир Мијатовић-Богица), „Рандеву“ је реализован по стереотипу – спикер прочита генералну најаву, а потом се пушта музика. „Ми смо дошли 67 – 68 године у Радио, а регрутовао нас је најпре Омладински програм. Ангело је заслужан, јер нас је увео у Рандеву и дао нам велику ауторску слободу. Заправо, ова емисија се пењала ка врхунцу утицаја и моћи управо када смо ми (млади аутори) постали уредници и водитељи. Њихове емисије су увек ишле уживо, никада нису снимане. „Снимака нема и ја уопште не знам како звучи мој глас у етру“, истиче Богица. Он додаје да је најбољи од њих био Јован Николић (касније прешао у информативни програм), који је своје емисије слао на такмичења и освајао је награде.
„Током 70их – наша генерација (Вита, Чупко, Бора Вучуревић, касније Бора Отић, Богица) креирала је физиономију „Рандевуа“ који је постао опште познат, а добрим делом такав је остао до данас „.
Захваљујући снажном предајнику средњег таласа Радио НС слушан је широм света. Писма су стизала континуирано у редакцију забавне музике из Африке или Шведске на пример. Наравно, социјалистичке земље из окружења су такође пратиле култне емисије РНС. 60их и 70их у нашем граду се говорило: Видимо се на корзоу после Рандевуа .
Богица додаје : „Наш уредник Ангело Влатковић нам је објаснио – музичке емисије су намерно постављене у постојеће термине да би привукле што више слушалаца. Пре и после тих сегмената програма, биле су вести и информативне емисије, које су служиле пропаганди режима. Стратешки гледано најслушаније (музичке) емисије радија биле су само пауза између вести. Били смо магнет за слушаоце, који су остајали на фреквенцијама Радио НС, пре и након Рандевуа или Поп експреса“. Поп експрес је стартовао 1978. године, најпре у јутарњем термину од 9-10 сати. „Бајага ми је једном приликом рекао како се буди уз нас Поп експрес“ сећа се Богица. Касније је процењено да постоји бољи термин , па се ова емисија која се бави мејнстрим музиком широког спектра, најпре пребацује у сатницу од 12-13, а потом у тајминг од 13 – 14 часова.
„ЈУ поп сцена“ такође улази у ред најзначајнијих емисија редакције забавне музике, али и целе куће. Поцела је са радом средином 70их у термину од 15 и 30 до 16 и 30, суботом. „Сцену“ је изузетно добро радио Драган Гојковић – Гоја, наравно ту смо били и Чупко, Вита и ја“ напомиње Богомир Мијатовић. Он додаје да „ова емисија није опстала…Распала се Југославија, како да настави живот пројекат са таквим насловом и садржајем?“
„Уз светлост поноћне лампе“ је кренула у јануару 1980. године на Богицину иницијативу и још увек је у програму Радио Новог Сада. „Као инспирација за наслов – послужила ми је истоимена песма Џими Хендрикса, којег сам обожавао. Наравно и термин емитовања емисије (пре поноћи – суботом) је у складу са називом. Овде сам се бавио старом музиком, историјом рока. Понекад сам у „Лампи“ објављивао интервјуе које сам радио са великим светским музичарима, на пример Бил Вајменом (басиста групе Ролинг Стоунс)“ наглашава Богомир Мијатовић. Оно што је можда најбитније у целој причи је чињеница да су ови аутори култних музичких емисија РНС имали независност и велику слободу од својих надређених, уз сопствени осећај за меру и квалитет. Са поносом, Богица истице да су сви они (свесни своје популарности) – ипак чврсто стајали на земљи. „Радили смо посао који смо волели. Верујем да смо били компетентни, иако нико од нас није завршио стручну – музичку школу. Спојила нас је љубав према музици и сличан вредносни критеријум. Свако од нас је имао своје фанове међу слушаоцима. За „Лампу“ рецимо знам да један слушалац из Београда никада није излазио суботом увече, да је не би пропустио. Било је и људи који су ми јављали да снимају редовно моје емисије, а један Новосађанин се похвалио како има касете са свим издањима „Лампе“ – сећа се Богица.

1andjelkoАНЂЕЛКО МАЛЕТИЋ – ЧУПКО
„У време мог одрастања, осим Радио Луксембурга, слушале су се и неке домаће емисије „Вече уз Радио“. „Пријатељ звезда“, као и култна емисија Радио Загреба „По вашем избору“. Ако се не варам, први „Рандеву“ сам добио да радим 1971 године, након ангажмана у Омладинском програму“ – каже Чупко и додаје да је свако од аутора ову емисију обојио својим, специфичним приступом. „У тим годинама, скупила се једна шарена екипа појединаца, које је објединила заједничка нит доброг укуса, обавештености и некаквог шарма – који се преливао до слушалаца. Мој начин обраћања је био – да мање говорим, а да избором песама и редоследом емитовања креирам атмосферу емисије“ закључује Анђелко. На његову иницијативу, 1978 почиње са радом „Поп експрес“. У почетку га ради самостално, а убрзо му се прикључују Витомир Симурдић (Вита) и Богомир (Богица) Мијатовић. Ова емисија брзо постаје препознатљива и ван локалних оквира. Приликом посете свом пријатељу Петру (Пеци) Поповићу (чувени рок критичар) и уредништву једне медијске куће у Београду, Чупко је спознао колико је популаран. Наиме, Пеца је ученицима једне гимназије напоменуо да је са њима и аутор емисије „Поп експрес“ Радио Новог Сада – Анђелко Малетић. „Одједном, постао сам најважнија особа у просторији. Сви су ме гледали, хтели да попричају са мном. Знали су очигледно за нас „Поп експрес“- сећа се Чупко. Он сматра да је његов значај најпре у томе, што је препознао да треба форсирати рок музику која је настала у овом поднебљу, али „скидам капу Богици за познавање многих чињеница, а Вити за процену и развој ситуације и пројеката“. Ова екипа уредника, аутора и водитеља нагињала је тврђем звуку, рок изражају, док је конкуренција у другим градовима и радио станицама, нагињала лакшим нотама – шлагерским песмама. „То је оно што нас је издвојило, а наши потписи (Чупко,Вита,Богица) су били битни за одобравање снимања у студијима Радио Новог Сада. Значајни албуми великих имена (нпр.Бајага,ЕКВ) су реализовани код нас, али исто тако и најквалитетнији Војвођански (понекад анонимни) бендови, добили су своју шансу. У нашој згради, емисијама РНС, сва значајна имена Југо рок сцене осећала се као код своје куће“ констатује Чупко.
Ипак и поред таквог угледа, Нови Сад није успео да се наметне у ондашњој Југославији као снажна школа рок музике, какву су оформили Београд, Загреб и Сарајево. Анђелко каже да за то није одговоран РТВ. Он истиче да није пресудно чак ни не-постојање дискографске куће у нашем граду, која би објављивала плоче локалних бендова. „У НС никада није створена критична маса великих група или извођача, који би у исто време грунули у освајање тржишта. Поменути градови су то поседовали. С друге стране у нашем граду увек су мањкали прави менаџери, који би исфабриковали музичке звезде. Можда је недостајао и писани медиј, часопис који би подржао Новосадску школу рок н рола .“Завршио је на ову тему Чупко.

1srdjanСРЂАН НИКОЛИЋ
Садашњи одговорни уредник музичке редакције, први човек сегмента забавне музике је Срђан Николић. Он и његова екипа, настављају утабаним стазама претходника. На програму Радио Новог Сада и даље су три култне емисије „Рандеву“, „Поп експрес (плус)“ и „Уз светлост поноћне лампе“. „Од 1957. до данас „Рандеву“ се мењао како су се околности и времена мењала. Сваки аутор увек носи свој печат. Заједничко свим „Рандевујима“ је да се баве квалитетном савременом музиком, понекад и оном која је створена пре аутора. И даље свака емисија је тематски одређена и има другог уредника. „Рандеву“ се тренутно бави рок музиком, алтернативом, али залазимо и џез рок, џез. Понекад обрађујемо и независну музичку сцену“ – истиче Срђан. „Уз светлост поноћне лампе“ је у садашњем концепту окренута блузу, блуз року и класик року. Временски обухвата далеко већи распон историје рок музике од почетних премиса. Срђан наглашава да је „Поп експрес“ добио суфикс плус и постао је магазин популарне културе у којем се представља савремена поп музика и актуелна издања.

1dejan-jovicicМОЈЕ ВИЂЕЊЕ
Радио се данас слуша у покрету, на мобилним телефонима, у колима и на интернету. Цињеница је да овај медиј више нема онакав значај и улогу као на почетку приче. Многи данас у својим домовима немају класичан радио уређај. Ипак, радио је уједно интимнији, личнији и необавезнији од других медија. Слуша се онако, уз пут, уз обављање других активности. Често се услед брзог темпа живота радијске информације и музика скраћују да би се добило на динамици програма, што је један од императива модерног времена. Захваљујући интернету и оформљеној веб редакцији РТВ НС, програм сада може да се прати уживо и на удаљеним географским дестинацијама. Исто тако, постоји и одложено слушање где посетилац портала сам бира садржај, почетак и дужину слушања емисије. Да ли ће у будућности радио као медиј опстати, колико ће се трансформисати, или ће га пак интернет прогутати, остаје да видимо. Но, ближи нам се догађај који је ускоро пред нама. „Рандеву са музиком „, вероватно најстарија, јединствена емисија у Европи , 2017те године слави рођендан – 60 година постојања. Треба размишљати о томе како да се овај јубилеј – Новосадске културолошке баштине достојно обележи…

Tags:

Остави коментар

comment
Ваша имејл адреса неће бити јасно објављена. Поља која су обавезна обележена су са *
account_circle
email
language