Ка мултиполаризму

query_builder

Ка мултиполаризму

Аутор: Милорад Вукашиновић, новинар и публициста

Кинески председник Си Ђинпинг ове године је најпре на Светском економском форуму у Давосу, а затим и на Економском форуму у Пекингу, говорио о потреби успостављања „новог међународног пореткаˮ. Утисак је да је председник најмногољудније светске државе, на два важна самита, наступао у име оног дела међународне заједнице који не пристаје на тзв. Западноцентричну слику света која је до скоро доминирала у међународној политици и светској економији.

Још у другој половини деведесетих година прошлог века, поједини угледни западни теоретичари попут С. Хантингтона, упозоравали су на неодрживост концепта униполаризма у светској политици. Овај аутор сматрао је да је тријумф Запада у незападним културама привремен, као и да узрокује стање „културне шизофренијеˮ. За Хантингтона су догађаји од 11. септембра били сигуран показатељ краха једне „идеолошке утопијеˮ , како је описивао идеологију глобализма. Ипак, све до 2008. године (година номиналног почетка светске економске кризе), о мултиполаризму се говорило као о потенцијалној чињеници светске политике. После два врло важна прошлогодишња догађаја – изласка Велике Британије из Европске уније и победе Доналда Трампа на америчким изборима, сасвим је умесно говорити о мултиполаризму као новој реалности међународне политике.

Зашто је потребан нови међународни поредак о којем говори кинески председник? Овде, чини се, није само реч о захтевима земаља БРИКС-а које с правом траже праведнију расподелу економске добити у процесима глобализације, већ и о потреби одбацивања неолибералне догме о „доминацији тржишта над остатком друштваˮ. Наиме, досадашњи учинци глобализације светске економије и трговине узроковали су незапамћена економско-социјална раслојавања широм света. На самиту у Давосу саопштен је податак да осам милијардера има колико 3,5 милијарди људи на нашој планети. Реч је о јединственој светско-историјској ситуацији која знатно мења наше уобичајене представе о карактеру светске политике и економије.

Социјалне поделе знатно угрожавају стабилност многих држава. Мало је познат податак да су економска раслојавања у традиционалној сеоској заједници тема о којој се најозбиљније разговарало на највишим партијским и државним форумима у Кини. Савремена Русија плаћа високу цену транзиције из деведесетих. Председник Путин, приликом доношења одлука, сигурно има у виду и показатељ да један проценат Руса има богатство колико и 72 процента становника највеће светске државе. Сличне тенденције присутне су на индијском потконтиненту и у исламском свету, где радикални секташки концепти (попут Исламске државе), добар део присталица регрутују из социјално дефаворизованих слојева. Да не говоримо о кризи ЕУ и добро нам познате поделе на богати север и презадужени југ, која је начинила стратегију о „Европи у више брзинаˮ.

Трансформација светског поретка у правцу мултиполаризма несумњиво је отпочела. Брегзит и победа Трампа у САД-у показатељи су да у западним елитним круговима постоји свест о потреби прилагођавања новонасталој реалности. Чињеница је да је у последњих двадесетак година Запад платио високу цену своје победе у Хладном рату. Данас је свима јасно да процес глобализације поприма све више обележја Истока, али и да без успостављања нове економско-социјалне и друштвене парадигме, свет неће бити праведнији, а самим тим ни безбеднији.

 

Tags:

Остави коментар

comment
Ваша имејл адреса неће бити јасно објављена. Поља која су обавезна обележена су са *
account_circle
email
language